Ono što javnost ne zna, ili ne želi da zna, jeste da se tremoelektrana u Pljevljima približava kraju eksploatacionog vijeka. U tom eksploatacionom vijeku termoelektrana u Pljevljima uspjela je da, pored proizvedenih miliona megavata struje, zagadi grad pod Golubinjom i promijeni njegovu klimu. Ali ekonomski, uz rudnik uglja, ona je kičma Pljevalja. Zato se priprema njena revitalizacija, kako bi se makar malo umanjili negativni efekti njenog postojanja.   

Ta revitalizacija Termoelektrane Pljevlja, odnosno smanjenje emisije gasova, koštaće 64,5 miliona eura. To pokazuju podaci iz akcionog plana za realizaciju strategije razvoja energetike do 2030. godine. U ovoj godini će se za revitalizaciju potrošiti 16 miliona, u narednoj godini 47,5 miliona, a u 2020. još milion eura.

Pola miliona eura u ovoj godini će koštati izrada studija, projekata, tendera i izbor konsultanta, a 15,5 miliona ugradnja uređaja za smanjenje emisija. Za ugradnju uređaja u 2017. godini će se potrošiti 44 miliona, a za rekonstrukciju rashladnog tornja 3,5 miliona. Revitalizaciju prvog bloka, prema strategiji, treba da finansiraju Elektroprivreda i Termoelektrana.

Dakle, revitalizacija pljevaljske termoelektrane koštaće 65 miliona eura. Izgradnja nove termoelektrane koštaće oko šest puta više. O njenoj isplativosti i neisplativosti može se raspravljati. O potrebi njene izgradnje ne. Jer i ova revitalizovana, stara ili „prvi blok“ možda će preživjeti ovu revitalizaciju. Poslije 2030 pitanje je da li će se moći dalje revitalizovati. Iako to zvuči daleko, svedoci smo da smo godine proveli samo u priči o izgradnji nove termoelektrane. A tek treba da se gradi.

Sa njenom izgradnjom Pljevlja imaju šansu da potpuno promjene svoj izgled. Nova termoelektrana neće trovati kotlinu u kojoj su nekad bila polja žita po kojima je grad i dobio ime. Ima šansu da se toplifikuje i tako liši drugog najvećeg zagađivača grada, kotlarnica koje za grijanje koriste ugalj. I tako opet postanu grad poželjan za život, grad u kom astma i mnogo teža oboljenja disajnih organa neće biti svakodnevica.

Uz termoelektrane koje je praška Škoda gradila u Češkoj nalaze se upravo žitna polja a kvalitet životne sredine očuvan je skoro pa u cjelosti. Zato, kada se vaga da li treba graditi drugi blok ili ne u kalkulacije pored eura treba ubaciti i sve ove stvari. Neka koštaju koliko koštaju. Ili to ili da sačekamo da stari blok, iako „revitalizovan“, za deceniju ili dvije prestane da radi. I da neko zaključa i Pljevlja.