Hoće li nacionalizam „ubiti“ Evropu
Šulc sa pravom zabrinut za budućnost Unije

Buđenje desnice

Hoće li nacionalizam „ubiti“ Evropu

Da je u jeku rata u bivšoj Jugoslaviji neko prosječnom Francuzu rekao da će ,tri decenije poslije Nacionalni Front biti najjača francuska partija, svako bi se grohotom nasmijao. U tim vremenima, kada je nacionalizam ubijao Jugoslaviju, osnivač i lider Nacionalnog Fronta Francuske Žan Mari Le Pen, bio je čest dekor na skupovima Srpske Radikalne Stranke i njenog lidera Vojislava Šešelja.

Latinska poslovica kaže da se sličan sličnom raduje. Tako će jačanje ekstremne desnice u Francuskoj dovesti do jačanja  nacionalista širom Evrope. Evropska Unija je nastala u vremenima mnogo boljim od ovih ali je nastala sa namjerom da bude brana ovim vremenima. Na prvom težem ispitu, Unija pokazuje sve znake kolapsa.

Iako je u podjeli vlasti Evropske Unije Evropski Parlament najslabije tijelo zajednice,  ipak je to jedini organ Unije u kojem sjede predstavnici građana Evrope. Izbori za Evropski Parlament u zemljama članicama nikada nijesu izazivali preveliku pažnju ali je zato izjava predsjednika Parlamenta Martina Šulca njemačkom “Veltu“ pobudila pažnju cijele Evrope.

A Šulc se zapitao da li će Unija postojati za deset godina. Suočena sa izazovom ekonomske krize koja već više od decenije razara planetu i talasom izbjeglica koji je ovih dana dosegao svoj vrhunac, Evropska Unija je poklekla. Šulc u intervjuu „Veltu“  nije htio da navede razloge za svoju bojazan o sudbini Unije. Samo je zaključio da unutar nje postoje snage koje rade na tom da je sruše.

Svaka društvena zajednica počiva na idejama. Kada je početkom devedesetih prošlog vijeka neko ubijedio Jugoslovene da je ideja bratstva i jedinstva mrtva, zamjenio je nacionalizam. Rezultate divljanja ekstremnog nacionalizma na Balkanu i dalje sumiramo. Evropska Unija počiva na idejama sličnim onima na kojima je počivala i bivša Jugoslavija. Na vrijednosti  zajedništva i bratstva evropskih naroda i država. I sve je funkcionisalo do prvog većeg ispita.

Kada su se na kapijama Evrope pojavile izbjeglice onda su se u njoj samoj pojavili nacionalisti. Teorijom krvi i tla  što je u suštini nacionalizam, mnoge evropske zemlje su se branile od zajedničkog odgovora na zajedničku krizu. Pokušaj nametanja kvota o prijemu izbjeglica u zemljama Unije, nije naišao na plodno tlo u bivšim komunističkim zemljama. Tako su na površinu isplivale sve razlike između Španaca i Mađara ili Finaca i Bugara recimo. Zatim je svak digao ogradu na svojoj granici.

I dok danas na Balkanu ekstremni nacionalisti, koji su vodili krvavo kolo devedesetih, ili postoje na marginama ili se provlače kroz realiti programe, u Evropi kojoj težimo prijete da postanu politička moć koja će biti prevaga u odlučivanju u vremenima koja dolaze. Zato je Šulc sa pravom zabrinut za budućnost Unije.

 

Komentari

Komentari objavljeni na portalu Kodex.me ne odražavaju stav uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja.

Zabranjeni su: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne prijetnje drugim korisnicima, autorima čanka i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za članak.

Takvi komentari će biti izbrisani čim budu primijećeni.