Međunarodna konferencija o Jugoslaviji na jesen 1991. godine organizovana je s ciljem da se okonča postojanje bivše Jugoslavije, jer je odluka o tome donijeta unapred, izjavio je danas pred Haškim tribunalom nekadašnji šef diplomatije Srbije i Jugoslavije Vladislav Jovanović.
- Rešenje o kraju bivše Jugoslavije je bilo nametnuto, u stilu ”uzmi ili ostavi”, a odluka o tome je bila donijeta i prije nego što je konferencija počela – rekao je Jovanović, koji je danas svedočio u procesu protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića.
Jovanović je napomenuo da su mnoge zemlje otvoreno bile protiv postojanja Jugoslavije, naročito Nemačka i Vatikan, i ocenio da je na primeru Jugoslavije bio primenjen princip iz nekadašnje kolonijalne Afrike.
Na konferenciji o Jugoslaviji, gdje nije ispoštovana ustavna odredba te federacije, međunarodne granice su proglašene nestalim, a administrativne granice su proglašene međunarodnim, rekao je Jovanović, ocjenivši da je “to bilo nasilje nad međunarodnim pravom i mirnim životom u Jugoslaviji”.
Nije postojala svijest u međunarodnoj zajednici ni na Zapadu da je to što se radi sa Jugoslavijom vrlo opasno, već je bilo najvažnije da se što prije ukine bivša Jugoslavija i da se u najkraćem roku priznaju nove države, rekao je on.
Upitan o pravu naroda na samoopredeljenje u bivšoj Jugoslaviji, on je rekao da je Ustav garantovao to pravo svim narodima, a da je ono bilo osporeno samo srpskom konstitutivnom narodu u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i da objašnjenje za to nije dato.
“RAT NE BI NI IZBIO DA JE RANIJE USVOJEN KUTILJEROV PLAN”
Srbi u Bosni su do kraja izražavali punu lojalnost svojoj dotad zajedničkoj državi, ali to pravo su osporavali muslimani i Hrvati u BiH, istakao je on.
- Referendum je, po zahtevu evropske zajednice, sproveden suprotno principu konsenzusa da nema preglasavanja već da svi moraju zajedno da odluče o istupanju BIH iz Jugoslavije – naveo je Jovanović.
On je ocjenio da je Dejtonski sporazum, u suštini, rehabilitovao pravo srpskog naroda na samoopredjeljenje i na konstitutovnost i sprječio druga dva konstutitivna naroda da ga preglasaju i nadglasaju.
Zbog toga je Dejtonski sporazum i uspeo, rekao je on, istakavši da rat ne bi ni izbio da je Kutiljerov plan usvojen ranije.
Kad je reč o eksplozijama na pijaci Markale, bilo je elemenata koji ukazuju na vrlo jaku sumnju u tvrdnje da su te granate došle iz srpskog, a ne muslimanskog pravca, a zvaničnici bosanskih Srba su tvrdili da su muslimani izveli te napade jer su želeli da na taj način privuku pažnju međunarodne zajednice, izazovu gnev protiv Srba i stvore uslove za vojnu intervenciju NATO-a, rekao je on.
Po Jovanovićevim rečima, Srbija i, pre svega, predsednik Slobodan Milošević istrajavali su na jednakom pravu svih naroda u bivšoj Jugoslaviji na samoopredeljenje, a kada je počeo rat u BiH, Milošević je insistirao na pravu Srba na slobodu i ravnopravnost, pošto je pravo na samoopredeljenje bilo sprečeno i ometeno ratom.
“SAVJETOVALI SMO BOSANSKIM SRBIMA DA BRANE PRAVO NA SLOBODU”
Srpska strana je savjetovala rukovodstvu bosanskih Srba da brani svoje pravo na slobodu i ravnopravnost, naveo je on, dodavši da je Srbija do kraja insistirala na tome da se za sva tri naroda obezbjedi to pravo kako bi se sprječilo da oni jedan drugom postanu antagonističke strane, ali da to nije bilo lako ostvariti.
- Rat je, sam po sebi, bio velika prepreka za mirovno pregovaranje i kad god neka strana, kao što je muslimanska, nije bila zainteresovana za političko rješenje u odgovarajućem trenutku, već za stranu vojnu intervenciju, to je rezultiralo pogoršanjem situacije na terenu, što je bio ometajući faktor u mirovnim pregovorima – rekao je Jovanović.
Srbija je usvajala sve mirovne planove i time pokazivala da joj nije bilo stalo do teritorijalnog širenja srpske teritorije, već do zaustavljanja rata i do rješenja kojim će sve tri strane u BiH biti zadovoljne, da nijedna ne bude oštećena od strane drugih, rekao je on.
- To je bila polazna tačka i krajnji cilj nastojanja Srbije da najpijre doprinese okončanju sukoba, a zatim što bržem političkom rješenju na osnovu jednakog uvažavanja prava na slobodu i ravnopravnost sva tri konstutitivna naroda – istakao je on.
Bivši predsjednik Republike Srpske (RS) Radovan Karadžić optužen je za genocid u Srebrenici, za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u BiH od 1992. do 1995. godine. U Tribunalu je u toku izvođenje dokaza odbrane.
(Izvor:Telegraf)
