Granit bi najviše volio da do ove utakmice nije došlo, piše Dojče vele.

On u dresu Švajcarske, a rođeni brat Taulant u opremi Albanije.

„To je poslednje što smo željeli, da igramo jedan protiv drugog“, kaže novi fudbaler Arsenala.

U subotu od 15 sati će do tog susreta ipak doći.

„Najbolje je da poslije dva minuta obojica dobijemo crveni, pa će biti lakše“, šali se Granit.

Obojica braće poznati su kao usijane glave koje žuti karton ne može da smiri, pa često vide i crveni.

„Igram u sredini, baš kao i on“, kaže Taulant. „Ali ipak neću da ga polomim. Igram jako, ali pošteno.“

Taulant se trenutno još oporavlja od povrede, ali se u albanskom stručnom štabu nadaju da će ipak istrčati na teren. U martu 2012. su već igrali jedan protiv drugog, ali to je bila ligaška utakmica u Švajcarskoj. Granit je igrao za Bazel, a Taulant je bio na pozajmici u Grashopersu.

„Već je i tada bilo čudno“, sjeća se Taulant, „ali sada će biti posebno. Nije jednostavno igrati protiv brata na Evropskom prvenstvu.“

Za cijelu porodicu biće to poseban dan. Otac Ragip je kao student tri godine sjedao u prištinskom zatvoru jer je učestvovao u protestima protiv komunističkih vlasti u Jugoslaviji. Onda su roditelji 1990. pobjegli u Švajcarsku.

„Rođeni smo u Bazelu i tamo smo odrasli, a Kosovo smo prvi put vidjeli kada smo imali 12 godina“, kaže Granit, godinu i po dana mlađi od dvojice braće. Od kada su tenzije na Kosovu ponešto primirene, porodica je svakog ljeta i zime provodila odmore u rodnom kraju roditelja.

„Nisam jedini Albanac koji igra za Švajcarsku. Ima ih još šestorica i za sve nas je ova utakmica posebna“, kaže Granit, vjerovatno najvažniji fudbaler Švajcarske.

Protiv Albanije je igrao dva puta u kvalifikacijama za SP 2014. i oba puta pobijedio. Taulant tada još nije bio dio albanskog nacionalnog tima.

„Moj brat ne zna kako je kada moraš da igraš protiv sopstvene nacije kojoj imaš mnogo da zahvališ. Ja znam to. Iskreno, usran je osećaj.“

Emotivno je bilo, sjeća se bivši kapiten Borusije Menhengladbah, mnogi Albanci ne mogu da mu oproste što igra za Švajcarsku.

„Boljelo je što su me izviždali moji zemljaci, čak su neki i vrijeđali.“ To što braća igraju za različite nacionalne timove ima samo praktične razloge: „Kod mene je bio slučaj da se Albanija nije interesovala, ali Švajcarska jeste. A kod mog brata je bilo obratno. Zato smo se ovako i odlučili.“

Na svjetskim prvenstvima je već bilo međusobnih susreta braće, recimo kada je Džerom Boateng u dresu Njemačke igrao protiv Kevina-Prinsa koji se odlučio za Ganu. Ali na evropskim šampionatima se to još nije desilo.

Duel braće Džaka je i priča o novijoj istoriji Evropi i Balkana. Ironija ili ne, sredinom prošlog mjeseca su Uefa i Fifa prihvatile članstvo Kosova. Time svi kosovski Albanci mogu igrati za novonastalu reprezentaciju, bez obzira za koga su do sada igrali.

Granit Džaka će ostati u crveno-belom dresu alpske države.

„Ponosan sam što sam Švajcarac, ponosan sam što igram za Švajcarsku iako ne krijem svoje albanske korjene. Dobro je ovako kako je.

“ Brat Taulant je međutim ostavio prostora da se predomisli: „Bez obzira da li pređeš da igraš za Kosovo ili ostaneš u Albaniji, neko će reći da si izdajnik. Ali to me sve trenutno ne zanima. Prvo se koncentrišem na Evropsko prvenstvo.“