Stiče se utisak, navodi agencija, da su sve opcije u igri - od izlaska Ujedinog Kraljevstva iz EU i aktiviranja člana 50, preko škotske blokade ili čak raspada Britanije pa do želje da se održi status kvo i ostane u Uniji, prenosi Tanjug.

Premijer Dejvid Kameron, koji je po objavljivanju rezultata referenduma najavio odlazak u oktobru, rekao je da neće napraviti formalni korak ka razlazu od EU te da taj posao ostavlja svom nasljedniku.

Pošto referendum nije obavezujući, neki političari sad predlažu da se prije zvaničnog pokretanja procedure za Bregzit o tome glasa u parlamentu.

Sa druge strane, evropski zvaničnici insistiraju na tome da procedura izlaska Britanije počne što prije, za šta je neophodno da London aktivira član 50 Lisabonskog sporazuma.

Taj član, koji do sada nikada nije aktiviran, definiše uslove dobrovoljnog izlaska iz EU, na šta ima pravo svaka država članica bez bilo kakvog posebnog opravdanja.

Zvanična odluka još nije donijeta, referendumski rezultati treba da budu potvrđeni i London treba zvanično da se obrati Briselu i da objasni svoje namjere.

Za sada nije izvjesno kada će se to dogoditi, pošto unutrašnje stvari u Velikoj Britaniji nisu tako jednostavne, naročito poslije izjava koje stižu iz Škotske, ali i poslije peticija za ostanak, najprije Londona, a zatim i kompletne Britanije u Evropskoj uniji.

Mnogi britanski političari slažu se da rezultat referenduma 52 odsto za Bregzit, 42 protiv, znači da izlazak Britanije iz EU mora da se ostvari jer bi sve drugo bilo udarac demokratiji.

Sa druge strane, Bregzit je izazvao potres na finansijskom planu, ali i u redovima političkih partija.

"Kaleidoskop je uzdrman ne samo u pogledu našeg odnosa sa EU, već i kada je riječ o tome ko vodi naše partije, ko vlada zemljom i ko je u sastavu zemlju", kaže Anand Menon, profesor evropske politike na Kings koledžu u Londonu.

I dok je peticija za raspisivanje drugog referenduma prikupila 3,3 miliona potpisa, a poslanik laburista Dejvid Lemi kaže da britanski parlament ima ovlašćenja da raspiše novi referendum, najglasniji otpor Bregzitu stiže iz Škotske.

Jedna od opcija je i da Škotska blokira pokretanje postupka za izlazak.

Naime, parlamenti Škotske, Sjeverne Irske i Velsa trebalo bi da daju saglasnost za izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz EU.

Pet miliona Škota glasalo je većinski za ostanak Ujedinjenog Kraljevstva u EU, a škotska premijerka Nikola Sterdžon juče je za BBC rekla da bi mogla da zatraži od škotskog parlamenta da blokira odluku referenduma.

Ipak, nije poznato da li bi takav scenario ikad bio realizovan ili obavezujući. Portparol škotske premijerke kasnije je rekao da britanska vlada možda ni neće tražiti saglasnost, što povećava izgleda za održavanje referenduma o nezavisnosti Škotske od Ujedinjenog Kraljevstva.

I konačno, posljednja opcija bila bi da britanske vlasti odustanu od sprovođenja procedure izlaska iz EU.

Pošto nema primjera iz prakse za član 50, Dom lordova je raspravljao o tome kako bi Bregzit funkcionisao i u maju je poslije konsultacija sa pravnim stručnjacima objavio izvještaj o tome.

U dokumentu se kaže da iako politički teško, pravno bi Velikoj Britaniji bilo omogućeno da se predomisli i poslije aktiviranja člana 50.

"Shodno zakonu, Ujedinjeno Kraljevstvo može da promijeni mišljenje prije povlačenja iz EU i da poslije svega odluči da ostane u Uniji", objasnio je Derik Vajt, jedan od profesora koji je radio na izvještaju.