Naučnici su dugo pretpostavljali da se vrat žirafa “produžio” tokom evolucije, kako bi mogle da dohvataju visoke grane drveća i tako dolazile do najsočnijih listova. Međutim, ispostavlja se da za tu teoriju ima iznenađujuće malo dokaza. 

Zoolozi Robert Simons i Lu Šipers su 1996. iznijeli su hipotezu da su žirafe razvile dugačke vratove zbog seksa, a ne zbog hrane. 

“Tokom sušne sezone (kada je konkurencija na ispaši najveća) žirafe obično jedu nisko žbunje, a ne visoko drveće”, napisali su oni u radu objavljenom u “The American Naturalist”. Štaviše, žirafe se najčešće hrane pognutog vrata. 

Osim toga, postavlja se pitanje zašto bi žirafe rasle tokom više od milion godina do visine koja je veća od svih njihovih konkurenata. 

Zato su Simons i Šipers predložili alternativu: dugi vratovi su rezultat seksualne selekcije. 

Prvi dokaz je to da među polovima postoje značajne razlike. Recimo, dimenzije vrata i glave mužjaka daleko nadmašuju dimenzije vrata i glave ženki. To je značajan pokazatelj seksualne selekcije. 

Mužjaci se bore za naklonost ženki udarajući jedan drugog vratom, a onda i glavama. 

“Vrh glave koristi se kao palica za udarac u vrat, grudi, rebra ili noge protivnika”, napisali su zoolozi. 

U ekstremnim slučajevima, kakav je onaj zabilježen šezdesetih, jedan mužjak probio je protivnikov vrat ispod uveta, a od siline mu se pokidala kičma i nesrećni rival ostao je na mjestu mrtav. 

Najveće životinje obično dobijaju takve bitke, a osvajaju i najviše ženki, kaže zoolog Ana Inis Dag sa Univerziteta u Vaterlou u Kanadi, koja proučava žirafe još od pedesetih godina. 

“Druge žirafe i ne dobijaju mnogo šanse za produžetak loze”. 

Postoje dokazi i da se ženkama više dopadju visoki mužjaci, što opet upućuje da su im vratovi dugački zbog seksa, a ne zbog hrane.

b92