Ipak, kako se upozorava iz kompanije Kasperski, važno je da korisnici razumiju da pokrivanjem kamere ne mogu spriječiti presretanje audio signala i zaštititi se od hakera i zlonamjernih grupa koji žele da ih prisluškuju.

Više od četvrtine internet korisnika, odnosno 27 odsto njih, čuva svoje povjerljive podatke na uređajima koji nemaju pristup internetu, vodeći se pogrešnim razmišljanjem da će im na taj način bezbjednost podataka biti zagarantovana. Ipak, mora se imati u vidu da je moguće zaraziti uređaj i bez prisustva internet konekcije, preko inficiranog mobilnog telefona ili USB uređaja.

Takođe, istraživanje pokazuje da oko 19 odsto ispitanika izbjegava sajtove kao što su Google i Facebook, zato što tu mogu biti prikupljani njihovi lični podaci, uprkos činjenici da je danas standardna praksa za skoro sve veb stranice da prate ponašanje korisnika i prikupljaju određene podatke o njima.

Tu nije kraj, osam procenata paranoičnih ispitanika priznalo je da kriju svoje računare od drugih ljudi.

Otprilike sedam procenata građana priznaje da prilikom onlajn transakcija često po nekoliko puta unosi i briše broj kreditne kartice kako bi zbunili viruse, uprkos činjenici da malver programi, naročito programi za krađu lozinki, ne mogu biti zbunjeni na ovaj način.

I dok neki koriste ekstremne, ali neadekvatne metode, statistički podaci ukazuju na to da ostali internet korisnici nemaju razvijenu svijest o sajber prijetnjama. Samo 20 odsto ispitanika izjavilo je da misli da mogu biti meta onlajn napada, dok je 21 odsto njih izjavilo da smatra da im bezbjednosna rješenja nisu potrebna, što dovodi u pitanje njihovu obazrivost na internetu i sposobnost da se zaštite od napada.

N1