Putovanja omogućavaju da se upoznamo sa drugim kulturama i proširimo svoje vidike. Međutim neka mogu da podstaknu i razviju preduzetnički duh. Ukoliko želite da počnete ili ste nedavno započeli svoj biznis Ili ste iskusni preduzetnik koji bi želio da svoj posao razvije i u drugim zemljama priliku za to imate kroz program Evropske unije - Erasmus za mlade preduzetnike. Jedini uslov je da imate manje od tri godine iskustva u biznisu i svoju ideju, biznis plan, kako da razvijete posao. Vrlo jednostavno. Bez ikakvih komplikacija.Tako jednostavno i dostupno, ali preduzetnici početnici o tome slabo zanju, a mladi još manje.

Svi uslovi su obezbijeđeni. Prilika da naučite posao od uspješnih kompanija u Evropi i šire jer program okuplja 36 zemalja. U CG ga realizuje Privredna komora Crne Gore u saradnji sa partnerima iz konzorcijuma “Vi ulazite u EU”. Međutim , kako su nam objasnili iz Privredne komore nedovoljan broj ljudi se prijavljuje, čime se rizikuje da Crna Gora ne bude više uključena u program.

Zašto? Pokušali smo da saznamo od crnogorskih studenata ali i od nekih od početnika u poslu.

Ksenija Martinović, koja je preko programa Erasmus za studentske razmjene bila u Rimu, kaže da je najveći problem nedostatak informacija.

„Mladi najčešće misle da je namješteno, čim postoji toliko povoljnosti. Idu logikom – ne može ovo mene zapasti. A, nije tako, baš svi imaju jednake šanse.“

Bojan, koji ima ideju da u Grčkoj usavršava grčki jezik i da se obučava za turističkog vodiča, a kasnije to znanje prenese i u Crnu Goru, kaže da je proces aplikacije vrlo jedostavan.

„Problem je što mladi neće ni najmanje da se angažuju. Napisati biznis plan uošte nije teško. Posebno što se instrukcije dobijete iz Privredne komore“.

Druga oblast koja je takođe neiskorišćena kod nas su studenske razmjene. Za program Erasmus+ EU će za sedam godina potrošiti više od 14 milijardi eura. Studenti odlaze iz Crne Gore ali isto slabo dolaze kod nas.

„Bukvalno su svi troškovi plaćeni. Ne razmišljate hoćete li imati za knjigu ili kafu. Problem je što ovdje studenti misle da je to rezervisano za najbolje studente, a nije. U tom pravcu ih usmjeravaju i sa fakulteta. Nije tako. Dobro je da je prosjek visok, ali nije presudan. Oni u stvari žele svestrane ljude. Koji će da iskuse njihovu zemlju i to iskustvo da donesu u svoju domovinu. Tako se promoviše zemlja domaćin. Meni je recimo pomoglo to što sam u periodu kada sam konkurisala bila aktivan sportista“, objašnjava Bilja koja je preko Erasmusa bila u Sloveniji i Portugalu.

Problem je, objašnjava Bilja, to što se ne radi na promociji Erasmusa.

„U zemljama Evrope je Erasmus kulta. Potpuno je prirodno da studenti završe godinu studija u inostranstvu. Same zemlje su svjesne koliko to znači za promociju.

Svi učesnici tvrde da su osim studiranja i znanja su dobili mnogo više, neprocjenjivo iskustvo, druženje sa drugim nacijama ali i putovanje kroz gotovo čitavu Evropu. Takođe, njihovo iskustvo pokazuje da su konkurentniji na tržištu rada.

I jedan i drugi program nude brojne mogućnosti, potrebno je samo zaiteresovati se. A, sve informacije se nalaze na internetu.