Građani SAD rekli su da žele da znaju više o tome kako je modifikovana hrana koju jedu, pa se tako na dnevnom redu Senata našlo razmatranje zakona kojim će GMO hrana morati da ima posebne naznake na etiketama.

GMO znači genetski modifikovan organizam, ili najlakše pojašnjeno, biljka ili životinja čiji je DNK izmijenjen u laboratoriji, najčešće dodavanjem gena iz drugih vrsta bi se zaštitile od bolesti ili iz drugih razloga. Ali koliko smo zaista u zabludi kada je u pitanju GMO hrana?

NY Times je objavio članak u kome su opovrgli neke od najčešćih zabluda.

Etikete na GMO hrani upozoravaju na zdravstvene rizike

U anketi iz 2014 godine, samo 37% američke populacije je reklo da vjeruju da je GMO hrana sasvim bezopasna po zdravlje. Ipak, nikada nije dokazano da modifikovana hrana izaziva rak, dijabetes, gojaznost i mnoge druge bolesti za koje se optužuje. Modifikovana hrana je sigurna za konzumaciju. Uprava za hranu i lijekove je prošle jeseni zabranila proizvođačima da na etikete pišu kako su njihovi proizvodi “zdraviji i sigurniji” zato što nisu modifikovani.

To ipak ne znači da nije moguće stvoriti hranu koja može da vam naškodi. Poznato je da je već jednom učinjeno, sa sojom koja nije puštena na tržište jer su njene alergijske osobine otkrivene tokom rutinskog testiranja.

Bijele jagode su modifikovane u laboratoriji

Kako u nastavku piše NY Times, čak 40% potrošača vjeruje da je najveći dio svježeg voća i povrća na tržištu genetski izmijenjeno. Vlasti napominju da skoro svi proizvođači i dalje koristi stare metode uzgajanja, pa zbog toga proizvodi ne moraju ni da budu obilježeni.

Japanci su još 1930-ih godina napravili lubenice bez sjemenki tako što su sjemenke izlagali hemikalijama kako bi dodali par hromozoma, i njih ukrstili sa polenom običnih lubenica. Sljedeća generacija je imala neparan broj hromozoma i nisu mogle da proizvedu sjemenke. Ali to nije bio rezultat dodavanja strane DNK.

Veoma popularni crveni grejpfrut koji se danas gaji u Teksasu, zapravo je potomak jednog od hiljade mutiranih biljaka koje su odgajivači stvorili tokom 1960-ih tako što su ozračili pupoljke roza grejpfruta, što je tehnika za ubrzavanje razvoja kojom su stvorene nove vrste različitih usjeva, među njima ječma i pirinča. Biljke dobijene ovom metodom, smatraju se organskim.

Treba zapamtiti da su genetske mutacije prirodne, i sasvim normalne. Narandžaste šargarepe su zapravo prirodna mutacija, ali su postale dominantne jer su ih ljudi sadili. Ljubičaste i žute su originali. A bijele jagode su nastale jednostavnim ukrštanjem dvije različite vrste.

Genetski modifikovano žito je odgovorno za osjetljivost na gluten

Glavni problem ove tvrdnje je što se takvo žito ne prodaje slobodno ljudima. Britanski institut za istraživanja je napravio i testirao žito koje odbija insekte i parazite, ali bezuspješno. Kinezi su 2014. godine modifikovali žito da bude otporno na neke bolesti.

Španski istraživači trenutno rade na stvaranju žita sa mnogo manje glutena.

Ljudi već vjekovima prave GMO

Neki tvrde da ljudi od davnina genetski modifikuju organizme kroz selektivan odgoj i druge načine, što dovodi do zaključka da je skoro sve što danas jedemo modifikovano. Ali GMO se odnosi samo nasavremene tehnike koje koriste genetski inženjering i postoje tek posljednjih tridesetak godina.

Ako naučnici izmijene DNK pečurke u laboratoriji, ona treba da bude obilježena kao genetski modifikovana

Jinong Jang, biljni patolog na državnom univerzitetu u Pensilvaniji napravio je pečurku na kojoj ne ostaju tamni tragovi kada je zasiječete ili malo pritisnete. On je najnovijom tehnikom izbrisao jedan dio DNK, ali nije dodavao nikakav strani DNK materijal. Odjeljenje za poljoprivredu mu je reklo da bi se takve pečurke mogle prodavati bez regularnog nadzora, ali nisu sigurni šta bi trebalo da piše na etiketi.

GMO pirinač spašava živote gladne djece širom svijeta

Zapravo, ovaj pirinač se i dalje testira. U jednu vrstu pirinča su dodati geni kukuruza i obične bakterije iz zemlje kako bi proizvodo beta karoten, koji je našem tijelu potreban za proizvodnju vitamina A. Nedostatak vitamina A je glavni uzrok sljepila kod hiljade djece u Aziji i Africi.

Ova vrsta nazvana je “zlatni pirinač” i u razvoju je već više od dvadeset godina. Nekoliko anti-GMO grupa, uključujući i Greenpeace, organizovale su protest protiv njegovog daljeg razvijanja, tvrdeći da predstavlja neviđene rizike za ljudsko zdravlje i okolinu. Vođama Greenpeace-a poslato je pismo koje je potpisalo više od sto dobilnika Nobelove nagrade, u kome veoma žestoko kritikuju aktiviste i njihov protest nazivaju “zločinom protiv čovečnosti”.

Ali pirinač i dalje nije završen. Testiranje iz 2013. je pokazalo da jedna činija pirinča sadrži više od pola dnevne doze vitamina A koja je potrebna djeci, ali je rečeno da je testiranje bilo neetično jer učesnicima nije rečeno da jedu genetski modifikovanu hranu. Ovo je dosta usporilo izbacivanje zlatnog pirinča na tržište.

Ogromne kokoške su genetski modifikovane

Njihova veličina je proizvod selekcije i ukrštanja vrsta koje su imale najpoželjnije karakteristike. Bijelo meso je jedno od najprodavanijih u SAD. Kao i većina životinja, ove kokoške jedu hranu od genetski modifikovanog kukuruza i soje. Ali naučnici kažu da se bilo kakvi dodati geni i modifikacije izgube tokom varenja.

Postoje kokoške koje su napravljene da njihova jaja sadrže enzim koji liječi rijetku bolest. I koze koje sadrže enzim koji nedostaje većini ljudi. Ali one se ne prodaju, već služe u istraživačke svrhe. Jedina genetski modifikovana životinja namijenjena za ljudsku konzumaciju je losos koji brže raste, ali on još njie pušten u prodaju.

A kockaste lubenice? Ni one nisu modifikovane, samo ih puštaju da rastu u kutijama kako bi imale oblik lakši za transport.

Telegraf.rs