Sabo je nedavno iskoristio priliku kada ga je kolega Robert Butin, radiolog istraživačkog Univerziteta Dejvis, pitao da sarađuju na studiji „krckanja“ prstiju.
Ideja je bila jednostavna: Sakupiti osobe sa tom navikom, uz Džonsonovu takođe uključenu u istraživanje, a zatim ultrazvukom vidjeti šta se zaista dešava unutar zglobova. Potom ispitati zglobove prije i poslije „krckanja“, zajedno sa grupom ljudi koji nemaju taj običaj.
Problemi koje su očekivali su oticanje ruku i slabljenje stiska. Sabo je bio uverjen da će studija dokazati njegovoj medicinskoj sestri da treba da prekine sa „krckanjem“ prstiju, ali se nije tako ispostavilo.
Osobe sa tom navikom nisu imale nikakvih problema u šakama. U stvari, nakon što je neko „krckao“ zglobovima prstiju, imao je veću pokretljivost prstiju u poređenju sa zglobovima onih koji nisu „krckali“ prstima.
Studija je predstavljena u decembru na sastanku radiološkog društva Sjeverne Amerike.
Šta uzrokuje krckanje
Gledajući ultrazvuke 400 zglobova, istraživači su vidjeli nešto izvanredno: Kada zglob „krcne“, dogodi se iznenadni blic u spoju.
Doktori smatraju da se, kada se „krckaju“ prsti, zapravo razdvajaju dvije površine zgloba, koje donose niz pritisaka u zglobu. Negativan pritisak omogućava gasu koji se rastvara u tečnost u zglobovima da se oslobodi, a blic je zapravo gas koji se formira.
„Smatramo da je to razlog zašto ljudi dobijaju veći opseg pokreta nakon pucanja: Ima nešto u vezi sa smanjenjem pritiska koji omogućava veći pokret“, zaključuje Butin.
RTS, SI-EN-EN
Komentari