Iako ni­je zva­nič­no pod­no­sio pri­ja­ve da sum­nja da će bi­ti ubi­jen, Đu­rić je, pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na”, to­kom šet­nji upo­zo­ra­vao ko­man­di­re da se po­red ogra­de za­tvo­ra kre­će sum­nji­vo li­ce sa kač­ke­tom, či­je li­ce se ni­ka­da ne vi­di.

On je tvr­dio da on i nje­go­vi pri­ja­te­lji ra­ni­je ni­je­su gle­da­li to li­ce me­đu mje­šta­ni­ma ko­ji ži­ve u bli­zi­ni za­tvo­ra i ko­je sko­ro sva­ko­ga da­na gle­da­ju u pro­la­zu jer im je do­zvo­lje­no da bu­du va­ni to­kom ci­je­log da­na. Đu­ri­ću je bi­lo sum­nji­vo što je ta oso­ba pro­la­zi­la po­red za­tvo­ra mal­te­ne uvi­jek u isto vri­je­me, pri če­mu je skri­va­la li­ce kač­ke­tom. Đu­rić je mje­se­ci­ma pri­je ubi­stva bio u po­lu­o­tvo­re­nom odje­lje­nju, gdje mu je do­zvo­lje­no da od ju­tra do mra­ka bu­de na­po­lju, do ogra­de, tač­ni­je do bo­dlji­ka­ve ži­ce ko­jom je ogra­đen taj dio za­tvo­ra.

Ko­man­dir ko­jem se tom pri­li­kom obra­tio Đu­rić ni­je ozbilj­no shva­tio nje­go­vo upo­zo­re­nje, pa ni­je pred­u­zeo ni­ka­kve rad­nje.

Ko­to­ra­nin ni­je že­lio da ri­zi­ku­je, pa je u šet­nji pro­vo­dio sve ma­nje vre­me­na. Na­vod­no, naj­če­šće je išao sa­mo do te­re­ta­ne. Ne­ko vri­je­me ni­je išao u dio gdje je vi­dio sum­nji­vog mu­škar­ca. Đu­rić je po­sled­njih mje­se­ci bio ve­o­ma opre­zan, ka­ko po pi­ta­nju iz­la­za­ka va­ni, ta­ko i u kon­tak­ti­ma sa osta­lim za­tvo­re­ni­ci­ma. 

Da je pro­ci­je­nje­no da je ži­vot tog Ko­to­ra­ni­na u opa­sno­sti mo­že se za­klju­či­ti i na osno­vu na­či­na na ko­ji je pri­vo­đen u su­do­ve. Ka­da je u mar­tu vo­đen u ko­tor­ski Osnov­ni sud, pan­ci­re su no­si­li i Đu­rić i spro­vod­ni­ci ZIKS-a, a zgra­du su­da obez­bje­đi­va­li su na­o­ru­ža­ni po­li­caj­ci. Ta­ko­đe, iako je imao za­kon­ske uslo­ve da na­pu­sti za­tvor, od­no­sno da do­bi­je pri­je­vre­me­ni ot­pust, ta mo­guć­nost mu ni­je da­ta upra­vo zbog ugro­že­ne bez­bjed­no­sti.

Po­li­ci­ja i tu­ži­la­štvo sum­nja­ju da je ubi­cu na­vo­dio za­tvo­re­nik ko­ji je ro­bi­jao sa Đu­ri­ćem. Pre­ma tim sum­nja­ma, on je pre­ko mo­bil­nog te­le­fo­na sa­op­šta­vao ubi­ci ku­da se Đu­rić kre­će, či­me je omo­gu­će­no ubi­stvo.

Ka­ko bi se ot­kri­lo ko je po­ma­gao ubi­ci, na­re­đe­no je da se iz­vr­ši de­taljn pre­tres po­lu­o­tvo­re­nog odje­lje­nja i da se iz­u­zmu svi sum­nji­vi pred­me­ti i te­le­fo­ni. Na­kon to­ga je na de­se­ti­ne mo­bil­nih te­le­fo­na po­sla­to na vje­šta­če­nje ka­ko bi se ot­kri­lo ko je iz za­tvo­ra po­ma­gao ubi­ci.

Đu­rić, ko­ji je u po­li­cij­skim evi­den­ci­ja­ma bio ozna­čen kao član „ška­ljar­skog kla­na”, ubi­jen je pro­šlog če­tvrt­ka, oko 16.30, ka­da je iz­la­zio iz te­re­ta­ne. Smr­to­no­sni hi­tac, ka­ko vje­ru­ju is­tra­ži­te­lji, is­pa­ljen je iz lo­vač­kog ka­ra­bi­na ka­li­bra 7,9 mm. Ubi­ca je pje­ške po­bje­gao sa li­ca mje­sta, a za­tim se sa naj­ma­nje jed­nim sa­u­če­sni­kom ko­ji ga je če­kao u autu od­ve­zao do Ro­ga­ma, gdje su za­pa­li­li vo­zi­lo. Pu­ška iz ko­je je pu­cao osta­vlje­na je u za­pa­lje­nom auto­mo­bi­lu, a u po­ža­ru je iz­go­rio sa­mo dr­ve­ni dio sa oruž­ja. Oda­tle su se ubi­ca i nje­gov po­ma­gač dru­gim vo­zi­lom od­ve­zli kroz Ro­ga­me, naj­vje­ro­vat­ni­je, ka Smo­kov­cu, gdje im se gu­bi sva­ki trag.