Zašto ljudi ubijaju jedni druge je nešto što već vijekovima zaokuplja filozofe, sociologe i psihologe, a tim naučnika koji su tom vječnom pitanju pristupili s aspekta evolucione biologije zaključio je da je ljudska nasilna priroda djelimično nasleđena od predaka i da smo po tome slični ostalim primatima. 

Čini se da je smrtonosno nasilje "duboko ukorenjeno" u liniji nasleđivanja kod majmuna i homo sapiensa, navodi se u tekstu objavljenom u časopisu Nature. 

To pokazuje da "izvestan nivo nasilja kod ljudi proizlazi iz njihovog položaja u posebno nasilnoj 'grani' sisara". 

Španski istraživači analizirali su podatke o više od četiri miliona smrtnih slučajeva kod 1.024 postojećih vrsta sisara, kao i kod više od 600 ljudskih zajednica od kasnog Kamenog doba pre oko 50.000 do 100.000 godina do danas. 

Posebno ih je zanimao udio nasilnih smrti koje su počinili pripadnici iste vrste - kod ljudi je to bio rat, ubistvo, infanticid, pogubljenje i ostali oblici ubistva s predumišljajem. 

Takođe su tragali za sličnostima između vrsta s istim precima, kako bi procijenili koliko su ti preci bili nasilni i rekonstruirali istorijsko kretanje stope ubistava među rodovima. 

Naučnici su zaključili da su kod sisara međusobna ubistva bila uzrok smrti u 0,3 odsto slučajeva. 

Ali, što se tiče pretka svih primata, glodara i zečeva ubistva su činila 1,1 odsto svih smrtnih slučajeva, a 2,3 odsto kod njihovih nešto kasnijih predaka. 

Do vremena kada se prije 160.000 i 200.000 godina pojavio predak današnjih ljudi, stopa je bila oko dva odsto, slična onoj kod ostalih primata, zaključili su naučnici. 

"To znači da su ljudi filogenetski nasledili sklonost nasilju", navodi se u članku. 

Filogenetika je nauka koja proučava genetske odnose između vrsta, prikazane na tzv. evolutivnom stablu na čijem je dnu primordijalni predak iz kojeg su se razvili svi organizmi. 

Koautor studije Hose-Marija Rejes kaže kako podaci pokazuju da postoji "evolucijska komponenta ljudskog nasilja, ali da to nije jedina komponenta". 

Ta komponenta nije samo genetska i na nju "najvjerovatnije" utiču pritisci okoline za preživljavanjem. 

"Zapravo, čini se da je društveno ponašanje i teritorijalnost, dva svojstva svih predaka homo sapiensa, doprinjela stopi smrtonosnog nasilja koje su ljudi nasledili", rekla je. 

Komentarišući studiju, Mark Pagel sa Univerziteta Riding rekao je da ona "nudi dobar temelj za tvrdnju da su ljudi nasilniji od prosječnih sisara". 

Studija je takođe pokazala da su ljudi u stanju da ublaže te tendencije, kaže on. 

"Stopa ubistava u modernim društvima u kojima postoje policija, pravosuđe, zatvori i snažni kulturološki stavovi protiv nasilja, sa oko jedan na 10.000 smrtnih slučajeva (ili 0.01 odsto), 200 je puta manja nego što bi bila s obzirom na naše genetiku", napisao je Pagel. 

"Hobs je zadao težak udarac Rusou, ali nije ga baš nokautirao", dodao je.

 EXPRESS.HR