Sveti Jovan Krstitelj spada među najpoštovanije svetitelje u hrišćanskom svijetu i njegov dan se proslavlja nekoliko puta u toku godine. U Rimokatoličkoj Crkvi njegovo rođenje se slavi 24. juna, a mučeništvo kao spomendan 29. avgusta. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. januara po gregorijanskom kalendaru, 7. jula se obilježava njegov dan rođenja, a dan smrti obilježava se praznikom Usjekovanje 29. avgusta.

Iako manje poznat, na današnji dan se poštuje još jedan praznik posvećen ovom svetitelju - Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja.

Priča kaže da su Jovanovi roditelji bili stari ljudi - Zaharije i Jelisaveta kojima je najveća želja bila da dobiju dijete, ali to se nikako nije dešavalo. Ipak, ovaj par nije odustajao od svojih molitvi Bogu i, kada su već bili jako stari, dogodilo se čudo! Jelisaveta je ostala trudna.

Prema predanju, kada se Jovan rodio, od njegovog presrećnog oca je zatraženo da na pločici napiše ime djeteta i kada je on to uradio, mališan je odmah progovorio.

Još tada je bilo jasno da Bog ima neke velike planove za Jovana. Kao mlad, on je živio kao pustinjak i kritikovao moralno posrnuće svijeta u kojem je živio, a kao stariji je počeo da krsti ljude u reci Jordan, govoreći im da ih on krsti vodom, a da za njim „ide onaj koji će ih krstiti Duhom Svetim i ognjem“.

Zbog toga je ovaj svetitelj dobio i naziv Preteča jer prethodi Isusu, a Kristitelj je jer je u rijeci Jordan, prema predanju, krstio i Isusa Hrista.

Svetog Jovana je pogubio judejski kralj Irod odsjekavši mu glavu.

Dan Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja u Srbiji se proslavlja kao krsna slava, ali i kao praznik svih onih parova koji žele, a ne mogu da imaju djece. Narod kaže da će i oni, dokle god duboko vjeruju u Boga i mole mu se, zavredjeti njegovu milost.

Takođe, oni koji već imaju djecu, na današnji dan treba da se podsjete kolika su ona radost i da im pokažu ljubav i koliko ih vole.