Crnogorska kinoteka podsjetila na nedavno preminulog reditelja Krsta Papića
Kr­sto Pa­pi­ć

Spa­jao kul­tu­re i lju­de

Crnogorska kinoteka podsjetila na nedavno preminulog reditelja Krsta Papića

Tro­dnev­nim ci­klu­som igra­nih i do­ku­men­tar­nih fil­mo­va ko­ji se za­vr­ša­va ve­če­ras Cr­no­gor­ska ki­no­te­ka, u sa­rad­nji sa Cr­no­gor­skim na­rod­nim po­zo­ri­štem, pod­sje­ti­la je do­ma­ću pu­bli­ku na ne­dav­no pre­mi­nu­log film­skog re­di­te­lja Kr­sta Pa­pi­ća, za Cr­nu Go­ru ve­za­nog po­ri­je­klom, a za Hr­vat­sku či­nje­ni­com da je ta­mo stvo­rio svoj cje­lo­kup­ni film­ski opus.

Omaž po­zna­tom re­di­te­lju do­veo je u Cr­nu Go­ru nje­go­vu kćer­ku Bran­ku Pa­pi­ću, ko­ja je iz­ra­zi­la ve­li­ko za­do­volj­stvo što je Cr­no­gor­ska ki­no­te­ka or­ga­ni­zo­va­la ma­ni­fe­sta­ci­ju u čast nje­nog oca i što će ima­ti pri­li­ku da vi­di fil­mo­ve ko­ji se na­ža­lost u Hr­vat­skoj ne mo­gu emi­to­va­ti zbog ne­ri­je­še­nih di­stri­bu­ter­skih pra­va.

Kr­sto Pa­pić je bio iz­u­ze­tan autor ko­ji pri­pa­da za­jed­nič­kom kul­tur­nom na­slje­đu Ju­go­sla­vi­je i ko­jeg ne tre­ba na­ro­či­to svo­ja­ta­ti uva­ža­va­ju­ći nje­go­vo cr­no­gor­sko po­ri­je­klo, pri­mi­je­tio je An­dro Mar­ti­no­vić, ured­nik film­skog pro­gra­ma Ki­no­te­ke.

- On je pri­pa­dao za­jed­ni­ci ši­roj od sva­ke na­ci­o­nal­ne za­jed­ni­ce - za­jed­ni­ci za­lju­blje­ni­ka u film. Ovaj omaž pru­ža pri­li­ku da po­gle­da­mo re­pre­zen­ta­tiv­ni pre­sjek Pa­pi­će­vog ra­da i sa­gle­da­mo po­e­tič­ki i etič­ki in­te­gri­tet po­zna­tog i če­sto na­gra­đi­va­nog film­skog auto­ra. Na­ža­lost, nje­go­vim od­la­skom pri­nu­đe­ni smo da sa­gle­da­mo nje­gov autor­ski ru­ko­pis sa­mo kroz nje­go­va ostva­re­nja - ka­zao je on is­ti­ču­ći da je Ki­no­te­ka sa­mo ne­ko­li­ko da­na pred vi­jest o smr­ti Kr­sta Pa­pi­ća do­bi­la ko­pi­je nje­go­vih fil­mo­va.

Isto­ri­čar ki­ne­ma­to­gra­fi­je i film­ski kri­ti­čar Da­ni­jel Ra­fa­e­lić je is­ta­kao da je Pa­pić imao raz­lo­ga da bu­de i te ka­ko po­no­san na se­be, na obje ze­mlje ko­ji­ma je pri­pa­dao, kao i na svoj cje­lo­ku­pan opus.

- Kr­sto Pa­pić je bio čo­vjek ko­ji je ne­ho­ti­ce spo­jio ne­ko­li­ko svje­to­va, ko­ji je obo­ga­tio kul­tu­ru gdje god se po­ja­vlji­vao i ople­me­nio je svo­jim ri­je­či­ma i dje­li­ma. On je spa­jao naj­bo­lje od cr­no­gor­ske i hr­vat­ske ki­ne­ma­to­gra­fi­je, ali i spa­jao naš pro­stor sa svi­je­tom. To je čo­vjek ko­ji je jed­na­ko uspje­šno re­ži­rao film sa Mi­o­dra­gom Kri­vo­ka­pi­ćem i Or­so­nom Vel­som. On je jed­na­ko znao da or­ga­ni­zu­je pre­mi­je­ru u Tu­škan­cu, kao i na sla­po­vi­ma Ni­ja­ga­re. On je čo­vjek ko­ji je spa­jao kul­tu­re i lju­de. On je bio čo­vjek ri­jet­kog for­ma­ta ko­ji je film pro­mi­šljao svjet­ski, nje­mu na­ši uski okvi­ri ni­su bi­li po mje­ri ni po vo­lji - ka­zao je Ra­fa­e­lić iz­ra­ža­va­ju­ći mi­šlje­nje da je Kr­sto Pa­pić di­je­lio po­e­ti­ku sa Vla­di­mi­rom Vi­soc­kim, ko­ji je o Cr­noj Go­ri na­pi­sao da je to ze­mlja „pla­ni­na, u ko­joj mo­re nji­še svo­jom gla­vom”.

Omaž Kr­stu Pa­pi­ću u Cr­no­gor­skom na­rod­nom po­zo­ri­štu po­čeo je fil­mo­vi­ma „Ži­vot sa stri­cem” i „Li­si­ce”, na­sta­vljen je si­noć pro­jek­ci­jom ostva­re­nja „Iz­ba­vi­telj” i „Pred­sta­va Ha­mle­ta u Mr­du­ši Do­njoj”, a za­vr­ša­va se ve­če­ras do­ku­men­tar­nim fil­mo­vi­ma „Ha­lo Min­hen”, „Kad te mo­ja ča­ki­ja ubo­de”, „Čvor”, „Nek’ se ču­je i naš glas”, „Spe­ci­jal­ni vla­ko­vi” i „Ma­la se­o­ska pri­red­ba”.

Dug dr­ža­ve pre­ma ta­len­ti­ma

Sje­ća­nje na Kr­sta Pa­pi­ća pod­sta­klo je di­rek­to­ra Ki­no­te­ke, re­di­te­lja Bran­ka Ba­le­ti­ća, da pod­sje­ti dru­štvo Cr­ne Go­re da ima oba­ve­zu da ču­va za­o­stav­šti­nu ko­ju su stva­ra­li i stva­ra­ju auto­ri cr­no­gor­skog po­ri­je­kla. On je za­tra­žio od vla­sti da ja­ča kul­tur­ne in­sti­tu­ci­je i bri­ne o mla­dim ta­len­to­va­nim lju­di­ma.

- Sa­mo u Za­gre­bu su dje­lo­va­li oska­ro­vac Du­ško Vu­ko­tić, Bu­la­jić, Pa­pić, u Be­o­gra­du Vlat­ko Gi­lić, či­ji se do­ku­men­tar­ci pri­ka­zu­ju na svim aka­de­mi­ja­ma u svi­je­tu, za­tim Ko­kan Ka­ro­njac. Mi­lo Đu­ka­no­vić, Zdrav­ko Ve­li­mi­ro­vić. Da ne po­mi­njem Živ­ka Ni­ko­li­ća, ko­ji je sni­mao u Cr­noj Go­ri ali sa pro­du­cen­ti­ma sa stra­ne, pa Bo­tu Ni­ko­li­ća, Vuk­sa­na Lu­kov­ca, svih onih maj­sto­ra ko­ji su pro­sla­vi­li cr­no­gor­sku ki­ne­ma­to­gra­fi­ju. Naj­va­žni­ji glum­ci u jed­nom tre­nut­ku ve­li­ke ju­go­slo­ven­ske ki­ne­ma­to­gra­fi­je bi­li su Slo­bo­dan Ci­ca Pe­ro­vić, Pa­vle Vu­ji­sić, Slob­dan Ali­gru­dić, za­tim Jan­ke­tić, Kri­vo­ka­pić, Pe­tar Bo­žo­vić, sve do La­u­še­vi­ća. Sva ta ime­na su iz Cr­ne Go­re. Du­žni smo da ta­len­to­va­nim lju­di­ma omo­gu­ći­mo da svo­je pr­ve ko­ra­ke na­pra­ve u Cr­noj Go­ri, pa po­sli­je pu­te­vi su ši­ro­ki. Znam da bi to tra­žio Pa­pić - po­ru­čio je Ba­le­tić.

(Izvor:Dan)