Odem juče u prodavnicu. Ispred mene, neki starac od preko 80 godina. Dva paradajza, tikvica, kilo brašna, kilo šećera i poneka sitnica. Ništa luksuzno, ništa previše vrijedno ili samo za sladokusce.

Starac izvrne cio novčanik, sa sve par metalnih novčića. Kasirka prebroji i dođe na skoro 1.000 dinara. Nije dovoljno. Pita starca da li da nešto ostavi sa strane, dok on donese ostatak novca, ili da odbije nešto sa računa.

On joj kaže da ne ostavlja ništa, jer on i baba ionako više nemaju novca kod kuće, nego neka skine nešto. Odguruje rukom, nesigurno, ona dva paradajza i tikvicu i pita šta još od svojih skromnih potreba da ostavi.

Ja dajem kasirki 200 dinara i kažem da vrati gospodinu u kesu njegove namirnice. Starac još prebira po džepovima, u nadi da će naći neki zagubljeni dinar.

Vraća pogled i kaže: Nemam stvarno ništa više u džepu, uzmite nešto od toga što sam htio da kupim. Starac me pogleda, zbunjeno, a onda obori pogled i kaže: A šta ja sad da radim?

Ništa, odgovaram mu: Uzmite vaš bakaluk i idite kući, sve je u redu.

Ali, meni se ovo nije nikada desilo, kaže starac, i dalje zbunjen. Stvarno ne znam šta da radim?, kaže on i gleda zbunjeno u kasirku.

Pa eto, ima još dobrih ljudi, kaže kasirka, a i ona obara pogled.

Dajte mi makar vaš broj telefona i adresu, pa ću vam donijeti 200 dinara, kad budem imao, kaže deda.

Taman posla, sve ste vi to odradili i zaradili još prije mnogo godina, pokušavam da uz osmjeh razbijem njegovu muku.

Ali meni se stvarno ovo nije nikada desilo, da mi neko toliko pomogne… kaže starac i počinje da se trese i plače u svojoj bijedi, kao da sam mu dao grumen zlata, a ne zgužvanu novčanicu. Siromaštvo utiče na brže starenje mozga

Kasirka mu pakuje ostatak stvari u kese, a i njoj je teško. Ona radi vjerovatno za 25 ili 30 hiljada dinara i zna sigurno i sama šta znači nemati. Dođite makar na kafu, ja moram da vam se odužim, jeca starac. Ne morate Vi ništa, osim da se smirite i odete kući, spremite ručak i odmarate, pokušavam da ga uz osmjeh nekako smirim.

Pruža mi ruku i pita kako se zovem. Marko, odgovaram. Ja sam Milan i pamtiću vas dok sam živ, rekao je starac.

Novosti