Birokratija je neuništiva, to je jasno i nama u Crnoj Gori. Godinama se najavljuje njena sječa, i za to izdvajaju novci, ali je nje sve više i više. Ali bi čovjek pomislio da su Britanci naučili lekciju. Odluka od 23. juna prošle godine, sve su prilike skupo će ih koštati.

Brexit nije krenuo sa mrtve tačke. Unija i Britanija ne znaju kako da se rastave. Britanska premijerka još nije pokrenula čuveni član 50, iz Ugovora o Uniji kojim se reguliše način napuštanja evropske zajednice. Ona ima kako krajnji rok za to 31. mart. Dakle nešto malo više od dva mjeseca. A Brexit je do sada doveo samo do stvaranja dva nova direktorata u Ujedinjenom Kraljevstvu i za njih prateće birokratije. Radi se o Direktoratima za izlazak iz Unije i međunarodnim trgovačkim ugovorima. To su dva polja koja će skupo koštati Britaniju.

Kada su Britanci izglasali napuštanje Unije svi su se zabrinuli za budućnost Unije. Kada su se stvari slegle Britanci su se zabrinuli za svoju budućnost. Direktni troškovi Ujedinjenog kraljevstva u napuštanju Evropske Unije procjenjuju se na 60 bilijardi eura. A uz pare, ima tu mnogo drugih začkoljica…

Kada aktivira član 50. Britanija će imati dvije godine da potpuno napusti Uniju. Iako su se na ostrvu nadali da će pregovori o novim trgovinskim ugovorima sa ostatkom Evrope teći paralelno sa procesom napuštanja po svemu sudeći to se neće dogoditi. Tek kad Britanija napusti Uniju moći će sa njom da pregovara o daljim ekonomskim vezama. Evropski lideri odlučni su da od nje naprave primjer. 

Možda zbog toga Britanija čeka posljednji trenutak da aktivira klauzulu o izlasku a možda i zbog toga i dalje redovno uplaćuje svoj dio sredstava u fondove Evropske Unije, iako su rijetki trenuci kad njihovi zvaničnici učestvuju u radu glavnih evropskih tijela. Tako je i Tereza Mej, koja je učestvovala u radu zadnjeg briselskog samita lidera zemalja Unije, izostala sa zvanične večere. Da zna da Evropa na Britaniju više ne računa.

Pored ugovora o slobodnoj trgovini i carinskim olakšicama, o kojima se u Ujedinjenom Kraljevstvu izbjegava bilo kakva rasprava jer su i dalje dio zajedničkog tržišta, Britanija bi se mogla suočiti i sa teškoćama da održi bezbjednosne veze sa Evropom. Sa Brexitom Britanija želi da poništi jurisdikciju i Evropskog suda pravde a onda ne može računati na saradnju sa Unijom po pitanju bezbjednosti i razmjene obavještajnih podataka. Tako bi se Britanija mogla naći u daleko goroj pozicijiu borbi sa terorizmom i migrantskom krizom. A upravo je želja Britanaca da sami o tom odlučuju bila među glavnim oruđima zagovornika njenog izlaska.

Sve te probleme treba da rješavaju dva nova direktorata. Tako je Brexit izgleda pao na leđa birokratije. A zbog nje je Britanija već morala da snizi svoje projekcije smanjenja deficita do 2020 godine. Sva ta birokratija mora da se plati.