Opšte je poznato da su uslovi za osnivanje malih i srednjih preduzeća i njihov opstanak loši. Predstavnici tih preduzeća o tome godinama govore, njihovi vapaji ipak ne dolaze do onih koji kreiraju uslove ili pak mogu regulama da utiču na njih. Dok preduzeća u Crnoj Gori grcaju u dugovima, i kako god da posluju, ne mogu da naplate potraživanja, u Evropi osluškuju puls onih koji im najviše daju. Svake godine oko 600 miliona eura u EU bude izgubljeno zbog dugih i skupih procedura koje kompanijama onemogućavaju da naplate dugove od svojih dužnika u drugoj zemlji. Koliko crnogosrki privrednici gube na slične procedure se čak ni ne zna. Brisel je, za mala i srednja preduzeća, preložio način za rješavanje takvih problema - evropski nalog za blokadu računa (EAPO) preduzećima koji nudi jednostavan i pristupačan način za blokadu sredstava koja potražuju.

„Kao nekadašnja preduzetnica, znam da neplaćeni računi mogu ozbiljno uzdrmati sam temelj preduzeća. Među njima se posebno izdvajaju mala preduzeća koja često nemaju dovoljno novca da plate pravne usluge neophodne za naplatu dugovanja. Zahvaljujući evropskom nalogu za blokadu računa preduzeća i građani moći će da naplate milione u prekograničnim dugovanjima ulaganjem zahtjeva da se potraživana sredstva blokiraju na računu dužnika.” rekla je komesarka za pravosuđe i potrošače, Vera Jurova.

Prema aktuelnim lokalnim pravilima i procedurama, preduzeće koja ima potraživanja prema poslovnom partneru u drugoj zemlji EU mora da podnese zahtjev za blokadu računa kod suda u državi članici poslovnog partnera. To podrazumijeva plaćanje skupih pravnih usluga koje mala i srednja preduzeća često ne mogu da priušte. Nova procedura će biti brža, jeftinija i efikasnija za povjerioce. Sudovi će imati rok od 10 dana da izdaju nalog, a dužnici će o blokadi računa biti obavješteni prije same blokade sredstava. Na ovaj način se garantuje da sredstva ostanu na računu i ne budu potrošena odnosno da budu dostupna za isplatu. Nalozi izdati u jednoj državi članici će biti priznati u svim ostalim članicama, a zahtjev za blokadu će se podnositi na jedinstvenom obrascu uz niske pravne i troškove prevoda.

Ukoliko ostane na snazi, ovakav nalog će važiti i za Crnu Goru kada postane članica, do tada nadležni bi mogli da olašaju poslovanje preduzećima. Malo preduzeće koje ima 6 zaposlenih, koje hrani 6 porodica, teško da sebi može priuštiti duge sudske procedure naplate dugovanja, lakše je smanjiti broj radnika ili kasniti sa zaradama. Crnogorski sistem ima još jednu anomaliju –  poslodavac čija fima je u stečaju promjenom imena može da nastavi da radi. Efikasniji sistem naplate ne samo da bi im pomogao već ohrabrio i ostale da osnuju biznis, a time bi se rasteretila država kao poslodavac i smanjio broj anomalija i zaobilaženje zakona.