Taj dokument naći će se krajem marta na samitu evropskih lidera u Rimu, koji bi trebalo da odluče koji scenario budućnosti odabrati.

Govoreći o Bijeloj Knjizi pred evropskim parlamentarcima, predsjednik EK Žan Klod Junker naveo je glavna dostignuća Unije: sedam decenija mira i njeno proširenje na pola milijarde građana koji žive u slobodi i u jednoj od najprosperitetnijih globalnih ekonomija. Bijela Knjiga takođe navodi i izazove sa kojima se Evropa suočava i predstavlja pet scenarija razvoja Unije do 2025. godine, u zavisnosti koji od scenarija odabere.

Bijela Knjiga je doprinos Komisije samitu u Rimu koji će se održati 25. marta 2017. i predstavlja pokušaj da se osvjetle različiti putevi izgradnje jedinstvene Unije sa 27 država članica. Komisija je Bijelu Knjigu predstavila kao početak procesa sveukupne i iskrene debate koja tek treba da se dogodi. Debate između evropskih država i evropskih naroda o zajedničkoj budućnosti i nivou ambicije da se ona ostvari. Zato Bijela Knjiga pokriva širok prostor mogućnosti pri čemu ni jedan scenario ne favorizuje na konto drugog.

Prema prvom scenariju stvari bi nastavile da se odvijaju po starom pri čemu bi se Unija fokusirala na pozitivne reforme u duhu dokumenta poznatog kao Novi start za Evropu, koji je 2014. godine donijela upravo Junkerova Komisija, kao i na deklaraciji iz Bratislave koju su, u septembru prošle godine, podržale sve zemlje članice.

Prema drugom scenariju Evropska Unija bi zadržala samo zajedničko tržište jer, prema tom viđenju, 27 zemalja članica nijesu u stanju da nađu zajednički jezik u velikom i sve više rastućem broju politika.

Prema trećem scenariju oni koji žele više mogli bi da rade više. To znači da bi Unija nastavila kao I danas uz dodatak koji bi dozvolio državama članicama da više sarađuju na specifičnim poljima kao što su odbrana, unutrašnja bezbjednost ili socijalna politika. Jedna ili više “koalicija voljnih” nastale bi na različitim postavkama.

U Četvrtom scenariju radilo bi se manje uz višu efikasnost. U tom scenariju Unija bi se fokusirala na brže i jače odgovore u odabranim poljima saradnje dok bi se manje sarađivalo u onim politikama za koje se zaključi da im ta saradnja neće donijeti značajnu korist. Tako bi se pažnja i limitirani resursi fokusirali samo na odabrana polja saradnje.

Prema petom scenariju države članice bi znatno više poslova radile zajedno. U toj viziji zemlje članice djele zajedno sve više moći, resursa iolakšavaju donošenje odluka na evropskom nivou. Odluke bi se donosile brže na nivou Unije ali i još brže realizovale.

U narednom periodu Evropska Komisija će svoja scenarija testirati kroz seriju debata širom Evrope kako bi došla do što iskrenijeg odgovora o željenom putu razvitka Unije. Ti odgovori pomoći će uobličavanju slike o budućnosti same Unije a odraziće se zasigurno i na politiku njenog proširenja jer u planovima koje razrađuje Bijela Knjiga nove članice se ni ne pominju.