Издавачка кућа „Адмирал букс” објавила је књигу Арона Симановича „Распућин вjечна тајна, из пера његовог секретара”, која је настала давне 1930. године у Паризу. Аутор превода на српски је Бранко Велединовић. Риjеч је о дjелу које пружа потпунији одговор на питање о томе ко је био Григориј Јефимович Распућин, до сада описиван као савjетник цара Николаја II, исцjелjитељ и видовњак, развратник и преварант. Бранко Велединовић истиче да је Распућин сматран и нjемачким шпијуном, који је имао задатак да у уочи Првог свjетског рата цара Николаја II и царицу Александру Фјодоровну наведе да се окрену Нjемачкој. Ипак, ова прича, из пера Арона Симановича, открива једног другачијег Распућина.
Иначе, аутор књиге био је лични Распућинов секретар, рођен 1873. у Вилни (Пољска), у породици руских Јевреја. Каријеру драгуљара почео је у Кијеву гдjе је имао неколико продавница. У кругове високог племства увео га је Распућин, тако да је постао главни дворски снабдjевач накитом, што му је доносило велике приходе. Дио зараде несебично је трошио на помоћ Јеврејима у невољи, о чему с поносом говори у својим билjешкама. Када је Русија 1922. пошла путем социјализма, Арон Симанович одлази у Америку, а убрзо потом у Француску, гдjе дочекује Други свjетски рат. Успjешно се, као Јеврејин, крио у Паризу, да би га на крају ипак открили и депортовали у логор Аушвиц-Биркенау, гдjе је 1944. године и страдао.
О овом издању преводилац Бранко Велединовић рекао је:
– У свему наведеном о Распућину могло би да има истине, али за то не постоји ниједан доказ, тако да његов живот и дjеловање остају обавијени велом тајне. Због тога сам књизи дао наслов „Распућин вjечна тајна”. Тек када сам прочитао овај рукопис, тај човjек је за мене престао да буде синоним за разбарушено, зло и распусно. Свo вриjеме, током читања, очекивао сам његова претjеривања, а наишао сам на човjека који ужива у циганској музици, друштву лиjепих жена и одлично познаје вина, али који је приjе свега, особа здравог разума и хуманиста. Арон Симанович је тврдио да Распућин јесте био женскарош, али да је и помагао женама и према њима имао дирљив став. Наиме, сматрао је да је за све невоље увиjек крив мушкарац, што у знатној мjери миjења став да је Распућин био само блудник.
(Извoр:Политика)
Komentari