Ipak, način na koji su, kako su iz Specijalnog državnog tužilaštva kazali zbog objektivnog informisanja javnosti, objavljeni transkripti Rodićevih komunikacija jeste nešto što samo po sebi otvara prostor spekulacijama. Svaki od advokata koje smo kontaktirali kažu da nema ništa sporno u objavljivanju transkripta kad se oni objave integralno. Međutim, transkripti koje je objavilo Specijalno tužilaštvo jednu trećinu su transkripti a dvije trećine kontekst koji im daje Specijalno tužilaštvo i tumačenje tog konteksta od strane Specijalnog državnog tužilaštva.

I tu ova priča staje. Niko od pozvanih nije bio raspoložen da komentariše očiglednu činjenicu. Pokušali smo da kontaktiramo i advokata Gorana Rodića ali nam to nije uspjelo. Nije se javljao na broj telefona. Zvali smo ga uz pretpostavku da su mu, kada su mu uzeli telefone na vještačenje, vratili kartice mobilnih operatera. Ako nisu, onda ni u tužilašvu nije bilo raspoloženih za razgovor na ovu temu. Goran Rodić bi trebalo da odgovara na pozive novinara kojih je sigurno bilo mnogo više. Njemu bi u interesu bilo da se oglasi povodom objavljenih transkripta, osim ako mu je u interesu da ćuti.

Ostaje pitanje šta je interes javnosti? Namjera koju Specijalno državno tužilaštvo nije ni krilo jeste bila da dokaže da se protiv njega vodi specijalni rat. U kontestu specijalnog rata se tumači i objavljeni (pretpostavka je) dio komunikacije advokata Gorana Rodića kao jednog od aktivnih, ako ne i najaktivnijih učesnika u tom specijalnom ratu. Sama metodologija je vrlo jednostavna. Da se pretpostavka koja se dokazuje određenim dijelom komunikacije pa se na nju nadovezuje nova pretpostavka i tako dalje.

Interes javnosti je da ovako objavljen trankript bude i dokaz u eventualnom sudskom postupku protiv advokata Gorana Rodića ili onih koji su u njemu navedeni inicijalima a svi znamo da im sjutra počinje glavni pretres po optužnici za pokušaj terorizma i, kako je to samo tužilaštvo predstavljalo, krvoprolića, nasilnog preuzimanja vlasti, ubistva tada aktuelnog Premijera i ne samo njega. Sigurno bi žrtava bilo mnogo više.

Da ne ostane samo dokaz specijalnog rata protiv Specijalnog tužilaštva i njegovog samopregora da izdrži na putu odbrane državnih institucija, zakona i prava kao takvog. Da ne bude još jedna petparačka priča koja se u medijima lansirala sa više strana svaki put kada je određena priča trebalo da ugleda svoj kraj a javnost  njen epilog. Da ne bude još jedna teorija zavjere koje očigledno nijesu strane jvnim ličnostima u Crnoj Gori, što dosta govori i o njima i o Crnoj Gori.