Ovi neustrašivi predatori naoružani su dugim, zašiljenim mandibulama koje posjeduju mehanizam nalik opruzi. Jedan trenutak, i sve je gotovo za njihov plijen. 

Myrmoteras mravi posjeduju 'najbrža usta' istočnomalezijskih prašuma, a da bi saznali kako ovaj mehanizam tačno funkcioniše, naučnici Smitsonijan nacionalnog muzeja prirodne istorije, Univerziteta u Arizoni i Univerziteta u Ilinoisu odlučili su da ga osmotre izbliza u laboratorijskim uslovima. 

Tim je na ostrvu Borneo prvo sakupio nekoliko kolonija različitih vrsta Myrmoterasmrava, a zatim ih uzgajao u laboratoriji. 

Još na početku je bilo sasvim jasno da je njihov ugriz vrlo brz, ali niko nije mogao da procijeni kojom tačno brzinom ovi mravi zatvaraju svoju čeljust. 

Zato su snimani posebnom kamerom, a video-snimak je kasnije usporen. Primećeno je da mravi otvaraju vilicu pod uglom od 280 stepeni, a zatim je zaklapaju robotskom brzinom i preciznošću. 

Čak ni 1.000 kadrova po sekundi nije bilo dovoljno da se zabilježi njihov ugriz, pa su naučnici vremenom povećavali broj sve dok nisu stigli do 50.000. 

Ustanovljeno je da je Myrmoteras mravima za napad potrebno svega pola milisekunde, što je 700 puta sporije od ljudskog treptaja. 

Mravi su zatim podvrgnuti mikroskopskom pregledu, a njihove glave i mikro CT skeniranju, koje putem rendgenskih zraka proizvodi 3D prikaze sićušnih struktura. 

Naučnik Frederik Larabi uspio je zahvaljujući tome da stvori model koja otkriva kako funkcionišu unutrašnji mišići i egzoskelet ovih mrava. 

Mikro CT snimci pokazali su da postoje tri različite grupe snaćnih mišića koje čine veći dio mravlje glave, uključujući mišiće 'otvarače' i mišiće 'zatvarače'. 

Proces započinju otvarači koji šire mandibule, a njih zatim kontrakuje jači par 'bližih' mišića koji se istovremeno odupire o egzoskelet u zadnjem dijelu glave. 

U pitanju je proces koji vrlo liči na mehanizam zamki za medvjede, a koji je među mravima do sada evoluirao najmanje četiri puta. Myrmoteras mravi su vrlo daleki rođaci ostalih mrava, i njihovi mišići i egzoskelet ne liče ni na šta drugo u mravljem svijetu. 

Ukoliko je sve ovo zvučalo fascinantno, treba imati u vidu da širom tropskog pojasa živi Odontomachus, vrsta mrava koja ima dvostruko brži ugriz od svojih Myrmoterasrođaka. Njihove vilice su toliko snažne, da mogu da im posluže kao katapult i lansiraju ih unazad kroz vazduh, omogućavajući im momentalan bijeg sa mjesta na kojem se nalaze. 

Istraživanje je objavljeno u magazinu Eksperimentalne biologije.

B92