Dosadašnja istraživanja o uticaju nargile na zdravlje ljudi stavljaju akcenat na oboljena centralnog nervnog sistema i respiratornog sistema, pa su najviše opasnosti izloženi pluća i mozak, pogotovo ako se nargila konzumira često ili redovno, rekla je za Avaz.ba dr Nizama Šukurović.

"Štetni efekti po zdravlje mladih i adolescenata su još više prisutni, s obzirom na to da se radi o osobama u razvojnom periodu. Zdravstvene štete proizilaze iz toksičnih efekata tamnog duvana i ugljen-monoksida koje se značajno pojačavaju ukoliko se nargili dodaju različite psihoaktivne supstance (ilegalne) kao što su preparati kanabisa, psihostimulansi ili neke nove, nelegalne supstance, koje ponekada nije moguće ni detektovati. Štetne posljedice po zdravlje konzumenata su intenzivne", kaže dr Šukurović.

Istraživanjima koje je nedavno sprovela "Svjetska zdravstvena organizacija", došli su do zaključka da jedna "seansa" pušenja nargile može da bude gora od 100 cigareta.

"To je zbog toga što klasičan pušač obično udahne dim oko 12 puta, odnosno unese od 0,5 do 0,6 litara dima. Tokom jednosatnog pušenja nargile, konzumenti udahnu dim oko 200 puta, što znači da njihova pluća profiltriraju oko jednog litra dima. Samim tim, možemo reći da je toksični efekat dima nargile (tamni duvan i karbon-monoksid) značajno veći od toksičnog delovanja dima obične cigarete", ističe doktorka.

Na kraju je naglasila i realnu opasnost po zdravlje svih onih koji intenzivno konzumiraju nargilu.

"Štete koje izaziva pušenje nargile na respiratorni sistem ogledaju se u proširenju alveola tj. osnovnih funkcionalnih jedinica procesa disanja, što posljedično smanjuje elastičnost njihovih zidova zbog čega se štetni produkti duvana duže zadržava u plućima. Rezultat takvog procesa jeste smanjenje ventilacione funkcije pluća, što se manifestuje otežanim disanjem, kašljem, slabošću, malaksalošću, ne tako retko alergijskim ili upalnim promjenama pluća", ističe i dodaje "Krajnji rezultat dugotrajne upotrebe nargile može biti hronični bronhitis."