Ova vrsta neurona nalazi se u području koje ima važnu uogu u kardiovaskularnom sistemu. Naučnici ističu da ova subpopulacija ćelija registruje nedostatak soli, tj. natrijuma i pokreće apetit baš na slano, kaže koautor studije doktor Džon Reš. 

Međutim, kod disfunkcije, javlja se reakcija organizma da misli da mu je potrebno više natrijuma nego što je to zaista tako. Ta disfunkcija može da vodi i ka previše ili ka premalo konzumacije soli, što tokom vremena izaziva stres u kardiovaskularnom sisemu. 

Problem kod unosa soli je što, ishrana sa puno natrijuma udvostručuje rizik od problema sa srcem. Prema Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji, oko 2,5 miliona smrti godišnje moglo bi da bude spriječeno ako bi se smanjio unos soli na preporučenu granicu od pet grama. Većina ljudi uzma čak 80 do 140 posto više nego što bi trebao. 

Uzimanje manje od pet grama soli dnevno pomaže kod sniženja krvnog pritiska i smanjenja rizika od kardiovaskularnih bolesti, moždanog i srčanog udara. Ljudi ne mogu bez soli jer ona pomaže u regulaciji vode, krvnog pritiska i ćelijskih funkcija. 

So se gubi lučenjem i drugim metabolitičkim procesima, a hormoni se otpuštaju kao odgovor na manjak soli. Ipak, još je nepoznato kako utiče na mozak da on stvara osjećaj potrebe organizma za unosom soli. 

Istraživanja na miševima pokazao je da se kod manjka soli aktiviraju određeni hormoni. Prisutnost hormona aldosterona koje tijelo luči ako mu nedostaje so, pojačava odgovor ćelija u mozgu da traže so. Ovaj hormon jako utiče na neuroni. Međutim, postoji i hormon angiotensin II koji se javlja takođe u tijelu kada mu nedostaje soli. 

Hrana sa visokim sadržajem soli je obično usoljena riba, sir, slanina, masline, krastavci, škampi, soja sos, gotovi prelivi za testenine, čips, gotovi sendviči, kobasice, kečap, pa čak i granule vitamina kao i tablete protiv bolova. 

Nedeljnik.rs