Stidljiva i uzdržana, Marija ne voli mnogo da priča o sebi, jer o njoj najbolje govore njene medalje. Kaže da baš voli što se bavi sportom i da uživa da vježba i da se takmiči, pišu Dnevne novine.

“Najviše volim džudo. To mi je omiljeni sport i u njemu postižem najbolje rezultate. Treniram u Džudo klubu Akademik i prezadovoljna sam. Nije mi naporno da idem na treninge, jer to volim. Nedeljom idem u školu za manekene, a tokom sedmice u osnovnu školu i na treninge”, kaže talentovana osmogodišnjakinja.

Nedavno je Marija u Bosni i Hercegovini osvojila prvo i drugo mjesto u dvije kategorije na takmičenju u džudou, a na državnom takmičenju u gimnastici drugo mjesto. Iako za osmogodišnjakinju ima dosta obaveza, ističe da uspijeva sve da postigne.

Nesebičnu podršku u svemu joj daje majka Branka, brat Mića i djed i baka, koje kaže da najviše voli.

“Najveća podrška mi je mama. Ona je tu za mene uvijek. Ona me je uputila u sport i ona je prepoznala moj talenat”, stidljivo kaže mala Marija.

Ponosna majka Branka kaže da joj Marijini uspjesi daju volju da je hrabri i podrži u njenim naporima da bude još bolja.

“Prvo sam je upisala u školicu sporta, jer sam vidjela da je talentovana za te sportske aktivnosti. Nakon određenog vremena talenat za gimnastiku su otkrili njeni treneri Boris Janjić i Novica Gardašević i prešla je u školu gimnastike. Počela je da ide na takmičenja, osvaja medalje. Zatim se kod nje javilo interesovanje za džudo i odlučila sam i tu da je upišem. Ubrzo je i tamo pokazala veliki talenat i u svojoj kategoriji počela da osvaja medalje, uglavnom zlatne. Sada je poletarka do 22 kilograma, a na takmičenja ide i u drugu kategoriju do 25 kilograma pionirke. Od prošle godine je državni prvak u džudou, a prije petnaestak dana osvojila je drugo mjesto na državnom prvenstvu iz gimastike. Za sada ima 50 osvojenih medalja, uglavnom zlatnih, sa raznih državnih i međunarodnih takmičenja”, kaže Branka.

Iako Marijina majka nije zaposlena i djecu izdržava od materijalnog davanja i pomoći roditelja kaže da joj nije teško da isprati kćerku u brojnim sporstkim aktivnostima.

“Nije mi teško. Najvažnije je da ona to želi i da ona hoće, a da je ja ne forsiram i da nije uzaludno. Kada ona ima želju i volju onda sam ja tu da je podržim i ispratim. Kada su oni srećni i ja sam. Moram da naglasim da nas je škola gimnastike poštedila plaćanja mjesečne članarine”, ističe majka osmogodišnje Marije.

Iako je nesvakidašnji talenat i to ne samo za jedan već za dva sporta, Marija nije za sada dobila konkretnu podršku nadležnih. Branka kaže da je nedavno dobila jednokratnu pomoć od predsjednika opštine Nikšić Veselina Grbovića, dok su dopisi koje je slala Sekretarijatu za sport i mlade ostali bez odgovora.