Kašalj je iznenadni i ponavljajući refleks koji pomaže u čišćenju disajnih puteva od tečnosti, usljed iritiranosti, prisustva stranih tijela i mikroba, a razlikujemo nekoliko vrsta kašlja kao i bolesti čiji je on simptom.

Kašalj se sastoji od nekoliko faza: udah, izdisanje usljed zatvorenog glotisa i nasilno izbacivanje vazduha usljed otvaranja glotisa, koje prati različiti zvuk. Može da bude voljan i nevoljan, a mnoge bakterije i virusi koji izazivaju kašalj kako bi se što više proširili na nove domaćine. Može da bude uzrokovan nekom bolesti, gušenjem, pušenjem, zagađenjem, astmom, želudačnim refluksom, hroničnim bronhitisom, rakom pluća, otkazivanjem rada srca i nekim ljekovima.

Može da se klasifikuje na osnovu dužine trajanja na akutni koji se javlja s vremena na vrijeme, subakotni koji traje tri do osam nedjelja i hronični koji traje duže od osam nedjelja. Kašalj može da bude produktivan ili suv, da se javlja samo noću, tokom cijelog dana ili samo u toku dana.

Hroničan kašalj ne stvara šlajm, ali stvara osjećaj slivanja niz grlo. Naš organizam dnevno proizvodi dva litra čiste sluzi iz žlijezda koje povezuju nosi i sinuse, a kada ona postane gusta ili se poveća zbog neke alergijske reakcije, prehlade ili gripa javlja se kašalj. Kod njega je najbolje koristiti fiziološki rastvor za čišćenje disajnih puteva.

Kašalj usljed želudačnog refluksa stvara osjećaj kao da nam u grlu gori vatra i ostavlja gorak ili kisjeo ukus u ustima jer se želudačna kisjelina vraća prema jednjaku i grlu. Ovakav kašalj muči četvrtinu ljudi, a neutrališu ga antacidi. Savjetuje se smanjenje konzumiranja kafe, masne i začinjene hrane.

Produktivan kašalj je konstantan sa puno šlajma koji otežava disanje i izaziva šištanje prilikom disanja, stezanje u grudima i otežano disanje naročito u jutarnjim časovima. Najčešće je simptom bronhitisa i prati ga otežano disanje, škripanje u grudima i visoka temperatura, a najjači je noću.

Bolan i isprekidan kašalj je posebno snažan i praćen žuto-sivim ili zelenkastim šlajmom, a izaziva ga akutni bronhitis. Njegovo liječenje zahtijeva ležanje i dosta tečnosti da bi se sprečila dehidratacija i sluz sazrela. Ukoliko se javi krv, to može da bude znak raka pluća i zahijteva hitnu reakciju.

Suv kašalj je najčešći simptom kod astme, ali može da bude podstaknut i prehladom, smijehom ili naprezanjem, u kontaktu sa nekom hranom ili alergenima. Kada dođe do pojave laringitisa, upale grkljana, javlja se suv kašalj sličan lavežu pasa koji prati promuklost, bol i otežano disanje. Suv kašalj je i simptom gripa, a on kasnije prelazi u produktivan kašalj.

Najteži odlik kašlja je onaj koji je simptom raka pluća. On je konstantan i bezrazložan, često praćen krvavim ispljuvkom, bolom u grudima i ramenima, gubitkom apetita i mršavljenjem. Sličan je simptomima plućne infekcije zbog čega ga je teško shvatiti kao simptom daleko ozbiljnije bolesti. Rak pluća je najsmrtonosnija vrsta bolesti i mnogi njegovi tipovi izazvani su pušenjem.

Kašalj je jako uporan i može da traje i mjesec dana nakon preležane prehlade. Ukoliko potraje duže morate se javiti ljekaru bilo da je kašalj suv ili produktivan. Kod pacijenata starijih od 65 godina svaka prehlada pa i kašalj mogu da dovedu do ozbiljnih komplikacija zbog čega im se savjetuje veliki oprez.