U skladu sa običajima na Svetog Nikolu, darujmo ovu porodicu kao što je ovom svetitelju pomaganje i darivanje siromašnih bio smisao i životno opredjeljenje.

Slava nam je sjutra “Sveti Nikola”. Ne ide da je prekidam, radi djece iako je ovakva situacija, zar ne? Kuća puna, hvala Bogu. Kupila sam dva kilograma ribe pa ću spremiti pa ko došao, dobrodošao.

Ovako je  započela pismo upućeno Banki hrane samohrana majka iz Podgorice koje donosimo  u nastavku:

-Ja sam Vanja Lakušić od prije četiri mjeseca samohrana majka dvoje djece i trećeg na putu. Sada  sam u  8. mjesecu trudnoće. Najstarija ćerka Ksenija je dijete iz prvog braka. Ona ide u prvi razred. 27 . januara puni 7 godina. Đorđe i beba koja nam stiže oko 5. februara su iz vanbračne zajednice. I suprug ima dijete iz prvog braka životne situacije koje smo imali su nas zbližile. Đorđe  u maju puni 4 godine .

Obraćam  vam se radi pomoći bilo koje vrste jer smo sada u teškoj situaciji.

Nije mi prijatno da molim, naprotiv osjećam se jako loše zbog toga što sam prinuđena na ovaj korak. Očekujem prijekor i osude bližnjih  jer moram da se obraćam javnosti za pomoć. Molim za razumijevanje i podršku jer ja sam sama sa djecom, u drugom stanju  sam, osmi mjesec. Stiže beba a uslova za dolazak još jednog člana porodice nemam.

Nisam u situciji da bi sjedjela skrštenih ruku i čekala  pomoć ali nemam načina da učinim bilo šta u ovom trenutku.

Do skora smo  bilo porodica  koja je puno radila, sa dvije plate jedva smo krpili sa obavezama ali smo bili zajedno,  pa je bilo lakše.
Od septembra mjeseca počinju  moje muke sa suprugom. Ja sam tada bila u 5  mjesecu trudnoće i radila, u prodavnici. Ksenija, kćerka je počela u prvi razred a  Đola, sina je pazila baba Nena, moja svekrva. Muž je radio.

Znao je on da izađe  nakon radnog vremena ali je sve je bilo manje više u redu  dok nije počeo da ostaje duže, da ne obraća  pažnju na obaveza oko djece, da gubi interesovanje za mene. Iz dana u dan sve češće se zadržavao van kuće. Kada je bio kući sve  je više bilo nesuglasica među nama  i komunikacija  među nama je nestajala. Posle  nekog vremena malo po malo uzimao je  garderobu  i slabije  dolazio kući. Svekrva i zaova  su pokušavale da posreduju da  se situacija popravi ali uzalud. Dani su  odmicali i jedan dan je rekao  da mi ne možemo skupa.

I otišao.

Ja nisam mogla da vjerujem šta mi se dešava, trudna, sama sa dvoje i uskoro troje djece. Ostavljena sam u najgorem mogućem trenutku!
Uskoro saznajem da je on ima ljubavnicu i da je ona trudna. Bila sam u šoku . 

Nastavila  sam da radim i molila  gazdaricu da mi produži rad koliko god budem mogla. Radila  sam, ona me pomagala  u svemu. Nisam bila baš skroz bez išta. Mučila sam se sa djecom, ponekad povedi Đola  kod babe pa povedi kćerku u školu pa na posao ali gurali smo.
U svoj muci u kojoj sam se našla još jedna nesreća mi se desila. Bila sam u autobusu  sa sinom, krenuli smo na kontrolu kod ljekara, autobus je zakočio naglo, da ne bi  došlo do većeg udesa. Ja sam sa sjedišta poletjela  i udarila u šipku.Doktor mi je  naložio  strogo mirovanje. Nisam smjela raditi. Bila sam  u 6. mjesecu trudnoće. Od tada sam kući. 
Muž je plaćao stan i  struju  do skoro. Za ostalo sam se morala snalaziti, svekrva je pomagala, moji , zaduživala sam  se u prodavnici. Imam  već dug oko 400 eura . Molila sam  bivšeg muža da doda novac  za hranu.  Ponekad bi dao 20, 30  eura , nekad ni to. 
Alimentacija od prvog muža  je 65 eura  određena, obećao  je će davati redovno.Želim da vjerujem da će tako biti.

Ja sam se obratila socijalnom za pomoć, kada me zadrsila ova situacija .Rekli su da treba povjeravanje djeteta da se  odradi na sudu .
Obratila sam se sigurnoj ženskoj kući radi pomoći oko ove procedure.Pomogli su mi i predali smo  slučaj sudu. Čekam ishod. Hvala im mnogo na pomoći.
Predala sa zahtjev za pomoć  u Vodovod,u Opštini , u socijalnom i Vladi za jednokratnu pomoć.
Dobila sam samo od Vodovoda 70 eura ,ovim putem im se zahvaljujem. Centar za socijalno  i Opština  su me odbili jer sam dobila  ovaj novac .
Od prvog i drugog muža,  eto bivših na žalost ,nemam finasijsku sigurnost . Mi  smo podstanari dažbine su nam oko 150 eura.Kako još iza ostalo obezbijediti.  Beba stiže ...
Autobusom, samo ponekad taksijem kad je hitno, sa sinom idem kod doktora jer ima problema sa disanjem, jedna vrsta astme je u pitanju. Imam  sav pribor od inhalatora do svih zaštita al ponekad ni to ne pomaže.
Muž je platio stan i struju za septembar i oktobar. U novembru samo stan, ja sam struju. Za decembar čekam šta će biti. Nadam se da će se smilovati na nas i pomoći .
Za kćerku treba dosta  da se kupi, školski pribor,pa ponekad izleti, muzeji - nekad nije išla .
Nemam novca za školsku užinu  da platim pa  kćerkica  nosi u škola sta imamo u kući .Često je to neadekvatno za ponijeti. Na rođendane drugara ne ide, nemamo da kupimo sitnicu za drugare.
Evo, Nova godina će brzo. Nisu  ni dosad imali pretjerano ali opet obradovala sam ih kako sam mogla. A sad čime ću ?
Što dobijemo novca gučim, za nedaj Bože da se razbole da imam za taxi ili za  lijek.
Treba nam malo potpore sada,  da stanemo na noge. Zato vam se obraćamo. Ne zamjerite, molimo vas.
Spremni  smo da : čuvamo nečiju kuću, da održavam stan, njegujem staru osobu čuvam djecu  u zamjenu za stanovanje. Samo  sobu i kupatilo da imamo i da ne plaćamo.
Za bebu treba dosta da je utoplimo i obučemo .Šta ću ako ne budem mogla da dojim? Gazdarica Nena Radonjić nam je velika podrška.  Hvala  njoj i Banki hrane na pomoći, mnogo.
Ja majka Vanja, kćerka  Ksenija i sin Đorđe su vam otvorili srce i dušu -  zaključuje u svom pismu samorana majka.

Žiro račun za pomoć ovoj porodici je 535-0400101144621-04 kod  Prve banke na ime Vanja Lakušić 
Svi koji mogu pomoći u hrani, garderobi ( br. osmica  i petica) , obuća:35 curica,  dječak 32 , drvima, bebi opremi mogu od Banke hrane dobiti kontakt majke Vanje putem tel. 069 495 680, e.maila [email protected] ili u inboxu na Facebook stranici Banke Hrane.