Konferenciju su organizovali Ministarstvo evropskih poslova i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz finansijsku podršku EU.

“U okviru osamnaest poziva za podršku pripremi projektne dokumentacije Crnoj Gori je odobreno 35 nacionalnih projekta ukupne vrijednosti od oko 40 miliona eura. Crna Gora je povukla 15% sredstava od 550 miliona eura koje je EU odobrila državama regiona u okviru Berlinskog procesa, što je posebno važno imajući u vidu da je naš udio u stanovništvu Zapadnog Balkana 3,5 odsto. To govori da naša administracija ima kapacitet da pripremi dobre projektne dokumentacije“, poručio je ministar evropskih poslova Aleksandar Andrija Pejović otvarajući konferenciju.

Nema oblasti u kojoj se ne može naći nešto od novca iz Zapadnobalkanskog investicijskog okvira. Posebno je bitan za razvoj infrastrukture u oblastima saobraćaja, energetike, zaštite životne sredine i razvoj privatnog sektora, što doprinosi ispunjavanju važnih evropskih standarda u ovim oblastima, poručili su učesnici konferencije. A na njoj se pojavilo četvoro crnogorskih ministara, korisnika ovih sredstava, predstavnici UNDPa ali i Delegacije EU u Podgorici.  Šef Sektora za saradnju u Delegaciji EU u Crnoj Gori Herman Špic je podsjetio da je Crna Gora dobila 20 miliona eura u smislu tehničke pomoći za dva velika infrastrukturna projekta, izgradnju postrojenja za otpadne vode i rekonstrukciju željeznice, ali ukazao i da su neke šanse izgubljene.

“Kao sredstva za projekte koje su kandidovali Bijelo Polje i Ulcinj, čiji zahtjevi nijesu stigli u odgovarajućem roku. Istakao bih da je značajan korak naprijed onaj koji su obezbijedili državni organi Crne Gore, a to je usvajanje jedinstvene liste infrastrukturnih projekata koje zemlja želi da realizuje u narednom period. Cifre možda izgledaju jako ambiciozno, čak i za zemlju koja ima stepen apsorpcije sredstava kao Crna Gora. Zato je neophodno dugoročno planiranje, strategijski pristup i vizija, pažljiva raspodjela ograničenih resursa i koordinacija sa donatorima“, poručio je Špic crnogorskim ministrima.

A ministri Dragica Sekulić, Osman Nurković, Pavle Radunović i Andrija Pejović poručili su da im je jasno da sredstva koja Crna Gora vuče iz ovog finansijskog okvira Evropske Unije namijenjenog Zapadnom Balkanu ne znače samo novac uložen u infrastrukturu već i pokazuju zrelost crnogorskog društva ali i crnogorske državne administracije na evropskom putu.

“Ovakav vid podrške EU je od neprocjenjivog značaja za razvoj zemalja regiona i kvalitetniji život stanovništva. Omogućava i jačanje kapaciteta u Crnoj Gori, upoznavanje s procedurama EU, što za posljedicu ima bolju povezanost, kao direktan cilj Berlinskog procesa“, poručio je ministar saobraćaja Osman Nurković čije ministarstvo prednjači u broju projekata koje finansira ovaj okvir.

Učesnici konferencije podsjetili su i da je EU, u kontekstu Berlinskog procesa odobrila 54 miliona eura Crnoj Gori za sufinansiranje tri infrastrukturna projekta ukupne vrijednosti 218 miliona eura. Zato Crna Gora planira da se i u narednom periodu jednako posvećeno prijavljujeza  nove projekte kroz Zapadnobalkanski investicijski okvir i mehanizam Berlinskog procesa. A što i ne bi, kad nam privlačenje para ide najbolje.

Zapadnobalkanski investicijski okvir pruža podršku društvenom i ekonomskom razvoju zemalja Zapadnog Balkana i njihovom pristupanju EU, kroz tehničku pomoć strateški važnim investicijama i njihovom finansiranju. Radi se o zajedničkoj inicijativi EU, međunarodnih finansijskih institucija, bilateralnih donatora i država Zapadnog Balkana, koja je funkcionalna od 2009 godine.