Bombaški napad na američku ambasadu u Podgorici dogodio se u noći između srijede i četvrtka.
Dosadašnja istraga je pokazala da je Dalibor Jauković došao na pet do šest metara od ograde i bacio bombu u dvorište američke ambasade, koja je nekoliko trenutaka kasnije eksplodirala. Potom se udaljio i na dvadesetak metara od ograde ambasade aktivirao i drugu bombu, takozvanu kašikaru, i legao na nju. Eksplozija koja je uslijedila momentalno mu je uništila vitalne organe, piše Dan.
Juče su mediji u Crnoj Gori i okruženju spekulisali šta je mogući motiv bombaškog napad čovjeka za kojeg su iz policije juče saopštili da nije imao problema sa zakonom.
Daliborov brat Dejan pretpostavlja šta je bio razlog takvog postupka.
– Možete da pretpostavite zašto je to uradio. Nije volio to što je Crna Gora ušla u NATO. Ostavio je i oproštajno pismo. Na jednom papiru je napisao „izvini, majko...“. Meni je kazao da ga nervira to što je Crna Gora postala članica NATO-a. Rekao je i da bi im trebalo staviti do znanja da mi nismo pi*de – rekao je Dejan Jauković, koji je identifikovao nastradalog člana porodice.
On je istakao da njegov brat nije bio nacionalista.
– Bio je Jugosloven. Poštovao je svakoga, a i njega je svako poštovao. Nije volio Ameriku i njihovu politiku. To je on sve i napisao u oproštajnom pismu. Nečitak mu je rukopis, tako da će to policija sve da protumači – kazao je Dejan Jauković Danu.
Iako je kod brata primijetio nezadovoljstvo zbog spoljne politike crnogorskih vlasti, kaže da ništa nije nagovještavalo da bi mogao da učini ovako nešto.
– Kada sam sinoć došao s posla, u stanu su bili on, naša majka i komšija. Gledali su TV. Bili su raspoloženi. Negdje oko 11 je obukao jaknu i rekao da će da izađe. Ostavio je telefon i kazao da mu ne treba jer će brzo da se vrati. Nije se sa mnom ni pozdravio, vjerovatno da ne bih posumnjao šta će da učini – rekao je Dejan Jauković.
On se sjeća da je njegov brat obukao širu jaknu, u koju su vjerovatno bile bombe.
– Ne znam odakle mu bombe. To samo znaju anđeli. Bio je vojnik, odlikovan. Za vrijeme bombardovanja bio je član Protivvazdušne odbrane (PVO) Vojske Jugoslavije, stacioniran u Beogradu. Preživio je bombardovanje i pogodak NATO bombe. Igrom slučaja se spasio u betonskom bunkeru, u koji je tada prvi put ušao. Ali nije želio o tome da priča – kazao je Dejan Jauković.
On smatra da je njegov brat vjerovatno bio depresivan zbog nemogućnosti da pronađe zaposlenje.
– Radio je u Kombinatu aluminijuma u Podgorici, a nakon toga u poslednjih pet godina nije mogao da pronađe posao. Nadao su u početku, ali, kako su godine prolazile, vjerovatno ga je hvatala depresija. Kad vratim film, juče nije ni znao da se igra fudbalska utakmica Lige šampiona iako je volio da gleda fudbal. Siguran sam da on nikoga nije htio da ubije. Da je to htio, sigurno bi to uradio. On nije nikakav terorista. Bacio je bombu u dvorište u kojem nije bilo nikog. Samo je sebi naudio. Vjerovatno nije više vidio nikakvu budućnost – kazao je Dejan Jauković.
Dalibor Jauković je živio u podgoričkom naselju Blok pet sa porodicom, a rođen je u Kraljevu. Na njegovom fejsbuk profilu juče se moglo vidjeti da je nagrađen medaljom za zasluge u oblastima odbrane i bezbjednosti Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine. Nagrađen je za izuzetno zalaganje u obavljanju dužnosti i izvršavanju zadataka u odbrani i bezbjednosti otadžbine. Povelju o odlikovanju potpisao je tadašnji predsjednik SRJ Slobodan Milošević.
Izvor:Dan
Komentari