On je kazao da je javni dug sačinjavao državni, koji je iznosio oko 62 odsto BDP-a i dug lokalne samouprave, oko 3,1 odsto BDP-a.

“Neto javni dug na kraju prošle godine, uzimajući u obzir i depozite, iznosio je 63,45 odsto BDP-a”, rekao je Darmanović nakon sjednice Vlade na kojoj je usvojen izvještaj o javnom dugu Crne Gore na 31. decembar prošle godine.

Darmanović je naveo da je spoljni dug tokom prošle godine najviše porastao zbog povlačenja sredstava za kapitalne projekte u iznosu od oko 180 miliona EUR, od čega je najviše za autoput po odsnovu kineskog kredita.

“Vlada se zadužila i za finansiranje budžeta u iznosu od oko 190 miliona eura”, kazao je Darmanović.

On je saopštio i da je unutrašnji dug porastao za oko 13 miliona eura, najviše zbog zaduženja za potrebe finansiranja budžeta.

“Garancije su u prošloj godini iznosile oko 7,4 odsto BDP-a i one bilježe dalji pad u odnosu na raniji period, što je politika Vlade da smanjuje izdate garancije i rizik koji država ima po osnovu tih aranžmana”, objasnio je Darmanović.

On je rekao da je u prošloj godini realizovana otplata duga rezidentima i nerezidentima u iznosu od 358 miliona eura i isplaćeno oko 15 miliona eura devizne štednje.

 Darmanović je saopštio i da je Vlada usvojila srednjoročnu Strategiju upravljanja javnim dugom, u periodu od ove do 2020. godine.

“Prema projekcijama Ministarstva, dug će do kraja ove godine iznositi 70 odsto BDP-a, da bi se do 2020. godine spustio na ispod 60 odsto i iznosio 59,3 odsto BDP-a. To je i cilj Vlade da u naredne tri godine snizi dug u okviru Mastrihtskih kriterijuma i da on iznosi ispod 60 odsto”, zaključio je Darmanović.