Urbana ekologija
Aleksandar Perovic

Vrijeme je da se krene sa čišćenjem

Urbana ekologija

Ste­pen ci­vi­li­za­ci­je u kom ži­vi­mo i sa­vre­me­ne in­for­ma­tič­ko-ko­mu­ni­ka­ci­o­ne teh­no­lo­gi­je ko­je su, bez ob­zi­ra na ozbilj­nu eko­nom­sku kri­zu, do­stup­ne i ve­ći­ni nas u Cr­noj Go­ri, uči­ni­le su da i na ži­vot­nu sre­di­nu gle­da­mo dru­ga­či­je, usu­dio bih se re­ći mno­go re­al­ni­je.

Eko­lo­gi­ja, iona­ko kom­plek­sna i mul­ti­di­sci­pli­nar­na na­u­ka, po­sta­la je istin­ski glo­bal­ni brend i mi­slim da ne­ću po­gri­je­ši­ti ako ka­žem da će trend nje­ne po­pu­lar­no­sti ići sa­mo uz­la­znom pu­ta­njom.

Sto­ga se mo­že pret­po­sta­vi­ti da za uspje­šnu pri­mje­nu na­uč­nih do­stig­nu­ća mo­ra­ju po­sto­ja­ti i kva­li­tet­ni ka­dro­vi ko­ji će to­kom rad­nog vi­je­ka ima­ti mo­guć­nost za kon­ti­nu­i­ra­nu edu­ka­ci­ju i una­pre­đe­nje ste­če­nih zna­nja i vje­šti­na. Dru­gim ri­je­či­ma, to mo­ra­ju bi­ti struč­nja­ci ko­ji ni­je­su ima­li pri­li­ku da se ,,is­kva­re” i bu­du pri­mo­ra­ni da zbog ne­či­jih pri­vat­nih in­te­re­sa ra­de pro­tiv prin­ci­pa stru­ke i na­u­ke. Upra­vo taj mo­me­nat je ključ­ni i kod nas, a na pri­mje­ru obla­sti upra­vlja­nja ot­pa­dom se i naj­bo­lje vi­di ko­li­ko je va­žno ima­ti ja­snu vi­zi­ju šta, ka­ko i kad že­li­mo po­sti­ći.

Za ana­li­tič­ki pri­stup ži­vot­noj sre­di­ni, pri­je sve­ga, po­treb­no je oslo­bo­di­ti se lič­ne su­je­te i bi­ti otvo­ren za sve do­bro­na­mjer­ne su­ge­sti­je i ar­gu­men­to­va­ne te­o­ri­je, jer su če­sto pri­mjed­be la­ič­ke jav­no­sti, su­štin­ski po­sma­tra­no, mno­go va­žni­je od ka­bi­net­skih tu­ma­če­nja. Do­bro po­znat pro­blem ne­le­gal­ne de­po­ni­je opa­snog ot­pa­da na Va­so­vim vo­da­ma pri­mjer je ka­ko ne tre­ba ra­di­ti i do­kaz da se u od­re­đe­nim kru­go­vi­ma, ko­ji se pred­sta­vlja­ju jav­no­sti kao na­uč­ni, fi­nan­sij­ski mo­me­nat sta­vlja is­pred jav­nog in­te­re­sa, pa čak, od­go­vor­no tvr­dim, po­ni­ža­va stru­ka do te mje­re da je ne­shva­tlji­vo ka­ko sve to pro­la­zi bez re­ak­ci­ja od stra­ne krov­nih na­uč­nih in­si­tu­ci­ja, a tu pri­je svih mi­slim na Cr­no­gor­sku aka­de­mi­ju na­u­ka i uni­ver­zi­te­te.

Ka­da na to do­da­mo de­ma­go­ški i pot­pu­no po­ni­ža­va­ju­ći pri­stup nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja na dr­žav­nom ni­vou pre­ma naj­ši­roj jav­no­sti i stal­no pro­log­ni­ra­nje po­čet­ka efi­ka­sne i ne­se­lek­tiv­ne pri­mje­ne za­ko­na, ja­sno je da se ra­di oči­gled­nom kon­flik­tu in­te­re­sa. In­te­res gra­đa­na Cr­ne Go­re je da se što je pri­je mo­gu­će us­po­sta­vi odr­živ si­stem pra­vil­nog upra­vlja­nja ot­pa­dom, da se is­ko­ri­ste be­ne­fi­ti re­ci­kla­že, otvo­re no­va ze­le­na rad­na mje­sta i da se za­u­sta­vi da­lje za­ga­đe­nje i pri­ro­de, ali i zdra­vog ra­zu­ma. Na na­šu ža­lost, či­ni se da do to­ga ne­će do­ći ta­ko br­zo i to iz raz­lo­ga što je od­re­đe­nom uskom kru­gu ne­spo­sob­nih po­je­di­na­ca ko­ji su i na ključ­nim mje­sti­ma, jed­no­stav­no pru­žen pro­stor za raz­li­či­te ma­hi­na­ci­je i zlo­u­po­tre­be što oni i te ka­ko ko­ri­ste.

Ipak, ono na če­mu se mo­že i mo­ra in­si­sti­ra­ti je­ste pri­mje­na do­stup­nih in­for­ma­tič­kih i ko­mu­ni­ka­ci­o­nih teh­no­lo­gi­ja u svr­hu pra­će­nja sta­nja ži­vot­ne sre­di­ne, jer se ta­ko sma­nju­je mo­guć­nost za ma­ni­pu­la­ci­je jav­no­sti i gra­đa­ni­ma či­ne la­ko do­stup­nim pre­ci­zne in­for­ma­ci­je. Je­dan od pro­je­ka­ta, ko­jim je or­ga­ni­za­ci­ja ko­joj pri­pa­dam u part­ner­stvu sa Agen­ci­jom za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne i UNDP po­če­la pri­mje­nji­va­ti in­fo­r­ma­ci­o­ne teh­no­lo­gi­je u svr­hu pra­će­nja ži­vot­ne sre­di­ne, ti­če se ma­pi­ra­nja di­vljih de­po­ni­ja či­me se že­li po­sti­ći ve­će in­te­re­so­va­nje naj­ši­re jav­no­sti za oblast upra­vlja­nja ot­pa­dom i svo­ri­ti pret­po­stav­ke za ko­ri­sne ana­li­ze. Svje­do­ci smo da je iz re­sor­nog mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma vi­še pu­ta po­na­vlja­no ka­ko se na­pre­do­va­lo u obla­sti upra­vlja­nja ot­pa­dom!? Ono što nam je­di­no ni­je­su uspje­li ob­ja­sni­ti je­ste ka­ko da pre­va­zi­đe­mo to što sve vi­še gra­đa­na Cr­ne Go­re i svi oni ko­ji do­đu kao tu­ri­sti ili po­slov­no vi­še vje­ru­ju svo­jim oči­ma ne­go ri­je­či­ma po­tro­še­nih ka­dro­va.

Oči­ma ko­je ne­ka­da mo­ra­mo i za­tvo­ri­ti da ne bi­smo ima­li noć­ne mo­re. Da ne bi iz­mi­šlja­li to­plu vo­du, ali isto ta­ko pod­sti­ču­ći mla­de struč­nja­ke na kre­a­tiv­nost i ino­va­tiv­nost, pri­mi­je­ni­li smo kom­bi­na­ci­ju in­ter­net por­ta­la i pra­te­ćih apli­ka­ci­ja za mo­bil­ne te­le­fo­ne, otva­ra­ju­ći mo­guć­no­sti da se svi ko­ji že­le uklju­če u pro­ces do­no­še­nja od­lu­ka. Ve­li­ko in­te­re­so­va­nje ko­ju je kod po­pu­la­ci­je ko­ja se za­ni­ma za sa­vre­me­ne alat­ke iza­zva­la ova ak­tiv­nost do­kaz je da se mo­ra pro­mi­je­ni­ti i sam od­nos nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja ka gra­đa­ni­ma i to u toj mje­ri ko­ja pod­ra­zu­mi­je­va i zna­čaj­ne ka­drov­ske pro­mje­ne. Na­ma vi­še ni­je­su po­treb­ne pa­siv­ne i na­go­mi­la­ne ad­mi­ni­stra­ci­je, već ak­tiv­ne in­sti­tu­ci­je ko­je će ići ka gra­đa­ni­ma i nu­di­ti im su­štin­sko part­ner­stvo, jer sa­mo ta­ko mo­že­mo una­pri­je­di­ti po­sto­je­će ka­ta­stro­fal­no sta­nje i bi­ti uspje­šni kao dru­štvo u pro­ce­su evrop­skih in­te­gra­ci­ja, gdje se oče­ku­ju kon­kret­ni po­ma­ci, a ne pro­da­va­nje ma­gle.

Ot­pad je pro­blem ko­ji je bio pre­po­zna­tljiv za si­ro­ma­šna po­tro­šač­ka dru­štva, po­put na­šeg, ali ko­ji je u me­đu­vre­me­nu po­stao i raz­voj­na šan­sa, ko­ja se jed­no­stav­no ne smi­je pro­pu­sti­ti. Za­to se na­dam da će do­no­si­o­ci od­lu­ka usko­ro shva­ti­ti da je po­tro­še­no mno­go vre­me­na, nov­ca i ne­ra­va, na to­le­ri­sa­nje pro­ma­ša­ja i da će pr­vu Gra­đan­sku de­kla­ra­ci­ju o ot­pa­du, ko­ja je pro­šlog mje­se­ca usvo­je­na u Be­ran­se­lu, pri­hva­ti­ti kao po­la­znu tač­ku za po­če­tak dru­ga­či­jeg pri­stu­pa rje­ša­va­nju pro­ble­ma. Pri­mje­nom do­stup­nih teh­no­lo­gi­ja, od­no­sno bro­jem ma­pi­ra­nih ne­u­re­đe­nih sme­tli­šta, za­cr­ve­nje­li smo Cr­nu Go­ru, a to sva­ka­ko ni­je ne­što što slu­ži na po­nos bi­lo ko­me. Pot­pu­no su­prot­no. Vri­je­me je da se kre­ne sa či­šće­njem. I to na pra­vim mje­sti­ma…

(Autor je di­rek­tor Eko­lo­škog po­kre­ta ,,OZON”, izvor:Dan)