On je u intervjuu za Portal Analitika kazao da je ovakva finansijska slika omogućila uredno servisiranje budžetskih obaveza, kao i vanredna plaćanja poput otkupa akcija EPCG od A2A.

Radunović smatra da u ovom trenutku intervencija države u pravcu izmjena fiskalnih opterećenja goriva nije neophodna ni poželjna, imajući u vidu da su se privredna udruženja izjasnila da rast cijena naftnih derivata neće dovesti do povećanja maloprodajnih cijena namirnica, ni usluga prevoza. S druge strane, ministar ne isključuje mogućnost smanjenja akciza na duvan.

“Ako se pokaže da naša akcizna politika, sama po sebi, generiše neravnopravnost ili neizdržive uslove za subjekte koji u prometovanju duvanom regularno učestvuju, mijenjaćemo aktuelne stope, jer, pored ostalog, ni nama ne odgovara smanjenje prihoda po ovom osnovu. Ipak, naša fiskalna opterećenja na duvan su značajno niža nego u državama EU, pa, sama po sebi, ne mogu biti jedini uzrok radikalnog pada prometa”, naglasio je Radunović.

Ističući da zarade u javnom sektoru imaju veliki uticaj na budžetsku potrošnju, Radunović je naveo da je procjena ministarstva da, “za sada, nema mogućnosti da se one uvećaju, ali ni nužnosti da se smanje”.   

Upitan za smanjenje poreza i doprinosa na zarade, ministar je kazao da su rizici koje ta mjera donosi, u okolnostima još uvijek nedovoljno konsolidovanih javnih finansija, veći od pozitivnih očekivanja.

“Smanjenje poreza i doprinosa bi se odmah reflektovalo na budžetski kapacitet, a pozitivni efekti bi došli kasnije. To, u najmanju ruku, znači da moramo biti finansijski potentni za premošćavanje tako nastalog jaza, i to iz sopstvenih izvora. Tu sposobnost još uvijek nemamo, i pored dobrih rezultata konsolidacije”, pojasnio je Radunović.