Novac možda ipak može da nas učini srećnim. Na primjer kada može da vam omogući dobijanje državljanstva neke države članice EU. Ta mogućnost posebno je poželjna kod onih koji žele da napuste svoju domovinu, zemlju zahvaćenom privrednom krizom, a pasoš jedne od zemalja Evropske unije, omogućava slobodno kretanje i pristup drugom tržištu rada. Gotovo sva ograničenja koja su do tada postojala, automatski nestaju. Uostalom, pasoš neke države EU olakšava i sklapanje poslova u svim djelovima Evrope.
Pravilo glasi. Ukoliko želite državljanstvo Kipra, morali biste u ovu zemlju da uložite najmanje tri miliona evra. To su riječi predsjednika Kipra Nikosa Anastasiadesa. Time je ovaj kiparski zvaničnik želio dodatno da privuče ruske investitore, s obzirom da je svjestan gubitka do kojeg bi došlo, ako bi se Kipar okrenuo isključivo Briselu. Dobijanje kiparskog pasoša nije novost, ali je suma koju su do sada obično morali da ulože iznosila 15 miliona evra u periodu od pet godina.
Njemac Jan Filip Albreht ovakvu politiku naziva neprimjerenom. On je poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu. Albreht je ioanko zagovornik jedinstvene migracione politike za čitavu EU.
„Mišljenja sam da je sporno to kada neke zemlje EU svoje državljanstvo dijele bez jasnih pravila. Pri tome treba imati u vidu da veliki broj ljudi koji uveliko živi u nekoj od zemalja EU, mora da čeka na dobijanje državljanstva. Pravila za dobijanje državljanstva morala bi da budu ista za sve“, uveren je Albreht.
Državljanstvo ukoliko kada kupite nekretninu?
Realnost je drugačije. Od države do države članice EU, pravila se razlikuju. U Irskoj je do 2001. godine, investicijama bilo veoma jednostavno doći do državljanstva. U međuvremenu je na snagu stupilo pravila da ulaganja od oko 500.000 evra u javni sektor, dakle obrazovanje, zdravstvo, umjetnost ili sport, mogu da omoguće dobijanje neograničenog boravka, ali ne i državljanstva.
U Portugaliji se dozvola za useljavanje dobija i na osnovu kupovine nekretnina, a tako bi uskoro trebalo da bude i u Španiji. Madrid planira da uvede pravilo, koje bi omogućilo neograničen boravak u slučaju kupovine nekretnine u vrijednosti od najmanje 160.000 evra. Ako neko želi da postane državljanin Mađarske, dovoljno je da kupi određeni broj državnih obveznica. Slično je i državama poput Indije, Rusije i Kine.
Od svih zemalja EU, Austrija je na prvom mjestu u tome, kako „otvoreno reklamira“ mogućnost dobijanja državljanstva za one dubljim džepom. U toj zemlje je zakonski dozvoljeno dodjeljivanje državljanstva onima koji su „činili i koji će ubuduće mnogo toga činiti u interesu Austrije“. Tako je do austrijskog državljanstva došao jedan saudijski hotelijer, ali i ruska operska pevačica Ana Netrebko.
Broj „kupljenih pasoša“ je veoma mali
Prema mišljenju Ditriha Trenharda, profesora sa Univerziteta u Minsteru i stručnjaka za migraciobnu politiku, pomenuta praksa zemalja EU nije štetna. Trenhard vjeruje da je broj onih koji na takav način dolaze do pasoša zemalja EU veoma mali. Godine 2012. u Austriji niko nije dobio državljanstvo na osnovu „posebnih zasluga“. Godinu dana prije toga, austrijsko državljanstvo dobile su 23 osobe.
Profesor Trenhard kaže da sve zemlje EU bogatima i visokoobrazovanima omogućavaju lakše ili brže sticanje određenih privilegija, nego onima koje je siromaštvo dovelo u neku od tih zemalja.
„Ukoliko budete pokušavali da spriječite ulazak siromašnih, dakle onih koji su uslovno rečeno ekonomski bezvrjedni, ona kompletna priča ima sličan karakter, kao i kupovina kiparskog pasoša“, tvrdi on.
S druge strane, od jedinstvene migracione politike u EU i dalje nema ništa i na tom planu se u skorijoj budućnosti neće mnogo promjeniti. „O uslovima dobijanja državljanstva još uvek se odlučuje na nacionalnom nivou. Svaka članica EU odlučuje sama. Na nivou Unije se o tome još uvek ne razgovara, a to pogrešno“, poručuje Ditrih Trenhard.
(DW)