Kada je grad Podgorica svojim lučonošama kao poklon dodijelio i knjigu Danila Burzana “Istorija Podgorice, hronika događaja”, hronološka stavka da je 2. novembra 2015.te dotičnoj izgorio džip u Podgorici, izazvala je sablažnjavanje javnosti i buru negativnih komentara. Šta će lučonošama knjiga gdje pominju Soraju, vrisnuli smo svi redom. A ta ista Soraja na tim istim medijima sablažnjava svakodnevno. Ko misli da su našoj djeci nedostupna sablažnjavanja Soraje Vučelić vara se grdno.

Ali zato, knjigu koju su lučonoše dobile od glavnog grada bi očigledno trebalo spaliti. Novine, televizije i portale svakako tom logikom bi trebalo isto spaliti. Ipak, sablažnjavanja koja se šire medijima ne regulišu ni oni kojima je to posao a kamoli oni koji ih konzumiraju. Sa druge strane knjiga je da se čita i za drugo nije.

I tu nastaje problem. Kapitalno djelo Danila Burzana koje se na 485 stranica bavi istorijom Podgorice kroz devet različitih poglavlja i kroz hronologiju za koju je autoru trebalo pune četiri godine, medijskom bukom je svedeno na stavku u kojoj se pominje starleta. Niti smo je čitali niti nas sama po sebi knjiga interesuje ali starleta…to je već nešto drugo. Kome smeta Soraja? Koliko joj pažnje posvećujemo, nama sigurno ne. Sa druge strane, kome smeta knjiga?     

U devet različitih poglavlja svog djela Danilo Burzan je obradio devet različitih oblasti „Opšta i politička istorija“, „Industrija, zanatstvo i poljoprivreda“, „Građevinarstvo, urbanizam i komunalije“, „Saobraćaj“, „Trgovina i finansije“, „Kultura  i zabava“, „Obrazovanje i nauka“, „Zdravstvo i socijalna politika“, „Ugostiteljstvo i turizam“, „Mediji i informatika“, „Sport – klubovi, društva i objekti“, „Sport – takmičenja i rezultati“, „Crkve i vjerske zajednice“, „Društva, udruženja, NVO“, „Gosti Podgorice“, „Diplomatska predstavništva“, „Gradonačelnici“, „Dobitnici nagrada“, „Zanimljivosti“, „Crna hronika“, „Prirodne nepogode“ i „Malo statistike“.   

“To je jedna sjajna, informativna knjiga. Kapitalno djelo koje može da služi na čast Podgorici i svaki bi grad volio da ima jedni takvu knjigu. To je knjiga koja nije namjenjena samo djeci ili samo starijima. To je knjiga namjenjena svima i kao takva zaslužuje svaku pohvalu.“ kaže za Kodex istoričar, profesor Radoje Pajović, jedan od recenzenata Burzanovog djela.

Pajović: Svaki grad bi volio da ima jednu takvu knjigu

Drugi recenzent Burzanove knjige je jedan od najpoznatijih Podgoričana, Husein Ceno Tuzović.  I sam istoričar i neko čiji su korijeni vezani za Podgoricu, Tuzović je u svojoj recenziji između ostalog napisao: Oni koji budu čitali kajati se neće već će biti zahvalni autoru što im je omogućio nešto veličanstveno...Knjigu koja će im omogućiti da o Podgorici saznaju sve što je važno...Da budu pravi Podgoričani...

 Ali, umjesto svega što se može naći na 485 stranica „Istorije Podgorice“, jedino što je doprlo do javnosti bila je Soraja.

Profesor Pajović poručuje da je knjiga istorija rađena hronološki i da je stvarana da bi stvorila sliku o Podgorici i njenom životu. A život jeste nešto što na šta se ne može uticati. Tako se i u „Crnoj hronici“ našao pomenuti događaj. Da li ga je Burzan mogao preskočiti da je znao da će koju godinu kasnije Soraja izazvati takvu medijsku i društvenu pozornost, ustvari i nije pitanje. Pitanje je kako se svi mi odnosimo prema jednoj knjizi koju očigledno niko nije ni pročitao.

“Posebno bi trebalo da je sramota one ljude koji sebe smatraju intelektualcima, da  tako prizemno govore o jednoj knjizi.“  kaže profesor Radoje Pajović za Kodex.

Umjesto što se pitamo šta će Soraja u knjizi bolje bi nam bilo da se zapitamo šta će nama knjige.