Na­kon tri­de­set go­di­na u for­mi ru­ko­pi­sa, ova knji­ga auto­ra To­mi­sla­va Gr­gu­re­vi­ća ugle­da­la je svje­tlost da­na za­hva­lju­ju­ći po­ro­di­ci Ma­ša Br­gu­lja­na, Or­ga­ni­za­ci­ji bo­ra­ca NOR-a 1941-1945 i NVO „Ma­ti­ca Bo­ke”.

Go­vo­re­ći o dje­lu pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra „Ma­ti­ca Bo­ke” Želj­ko Kom­ne­no­vić ocje­nio je da je za­da­tak sva­kog ple­me­ni­tog čo­vje­ka i pa­tri­o­te da se bo­ri pro­tiv re­vi­zi­je pro­šlo­sti po­ja­ve ko­ja je, ka­ko je ka­zao, to­li­ko pri­sut­na u ak­tu­el­nim glo­ba­li­stič­kim de­ša­va­nji­ma da jed­no­stav­no ne mo­že osta­ti ne­pri­mi­je­će­na.

- Sve ovo ra­di­mo i zbog to­ga ka­ko nam se ne bi de­si­lo mrač­no pro­ro­čan­stvo pje­sni­ka Vla­di­sla­va Pet­ko­vi­ća Di­sa ko­ji je re­kao:”Do­sto­jan­stva po­de­li­še idi­o­ti, lo­po­vi nam iz­ra­đu­ju bo­ga­ta­še, mrač­ne du­še pro­zva­še se pa­tri­o­ti, od pan­du­ra na­pra­vi­smo ve­li­ka­še”. Na ovaj ko­rak smo se od­lu­či­li po­štu­ju­ći mu­drost da na­rod ko­ji ne po­štu­je pro­šlost ne­ma ni bu­duć­nost, ali i da pod­sje­ti­mo mla­de lju­de da­nas na ono za­što su se mla­di iz Bo­ke ne­ka­da bo­ri­li, za­što su gi­nu­li, ko­je su ima­li ide­a­le i što su mi­sli­li o bu­duć­no­sti. Za­to i pi­ta­nje da li smo se mi odu­ži­li na­rod­nim he­ro­ji­ma iz Bo­ke Ni­ko­li Đur­ko­vi­ću, Ma­šu Br­gu­lja­nu, Sa­vu Ili­ću, Spa­si­ću i Ma­še­ri. Da li baš sve uli­ce i tr­go­vi ko­ji su to za­slu­ži­li, no­se nji­ho­va he­roj­ska ime­na? Ma­ti­ca će se po­tru­di­ti da ta pi­ta­nja ak­tu­e­li­zu­je, na­ja­vio je Kom­ne­no­vić. Is­ta­kao je da je autor na­pra­vio ro­man­si­ra­nu bi­o­gra­fi­ju ko­ja na mo­men­te ima i ne­ke li­te­rar­ne dje­lo­ve, a po­seb­no je to onaj ve­zan za pred­rat­nu isto­ri­ju i vri­je­me ka­da je Ma­šo bo­so­nog išao i no­sio ma­te­ri­ja­le da di­že bu­ne me­đu rad­nic­ma i bo­ri se za nji­ho­va ugro­že­na sin­di­kal­na pra­va. Kom­ne­no­vić je re­kao i da je knji­ga, o ko­joj će isto­ri­ča­ri i pu­bli­ci­sti ko­ji se ba­ve te­ma­ti­kom NOR-a da­ti ko­nač­ni sud pro­iz­vod ini­ci­ja­ti­ve Ma­ta Br­gu­lja­na, Ma­šo­vog si­nov­ca ko­ji ži­vi u Tiv­tu.

Pot­pred­sjed­nik Or­ga­ni­za­ci­je bo­ra­ca NOR-a 1941-1945, ka­pe­tan Vla­do Po­po­vić osvr­nuo se na ži­vot na­rod­nog He­ro­ja Ma­ša Br­gu­lja­na, pod­sje­tiv­ši da je ro­đen 26. ju­la 1911. go­di­ne u mno­go­broj­noj, si­ro­ma­šnoj po­ro­di­ci u Ška­lja­ri­ma. Bio je zi­da­r­ski rad­nik i ra­no je pri­stu­pio rad­nič­ki­om po­kre­tu. Član SKOJ-a je od 1933., član KPJ od 1935. Bio je ve­li­ki bo­rac za pra­va rad­nič­ke kla­se, pa je ja­nu­a­ra 1941. sa 40 bo­ke­ških ko­mu­ni­sta in­ter­ni­ran u Sme­de­rev­sku Pa­lan­ku.

- Pri­pre­mao je i usta­nak, a kra­jem 1941. po­sta­je ko­me­sar Ko­tor­sko-pri­mor­ske če­te Pri­mor­skog ba­ta­ljo­na. Na Pa­štrov­ni­ci je bio sam ra­njen, ka­zao je iz­me­đu osta­log Po­po­vić. Pod­sje­tio je da je Ma­šo 1942. iako ra­njen, u Bo­sni ra­to­vao u sa­sta­vu Če­tvr­te cr­no­gor­ske bri­ga­de i po­stao le­gen­da o či­joj se hra­bro­sti i da­nas pri­ča. Uvi­jek na če­lu ko­lo­ne, na pu­tu ka Ku­pre­su sa svo­jim sa­bor­ci­ma je oslo­bo­dio vi­še mje­sta, da bi 8.. ju­la 1942. sa 4. bri­ga­dom sti­gao u re­on Ku­pre­sa gdje se vo­di­la jed­na od naj­te­žih bor­bi ko­je je ova je­di­ni­ca vo­di­la u to­ku Dru­gog Svet­skog ra­ta.

- Ma­šo je po­gnuo 12. ili 13. av­gu­sta, vi­jest o nje­go­voj smr­ti maj­ka Sta­na je pri­mi­la u lo­go­ru Ma­mu­la, na­veo je Po­po­vić. Ma­šo Br­gu­ljan je za na­rod­nog he­ro­ja pro­gla­šen 3. ju­la 1953. go­di­ne, a or­den se i da­nas ču­va u nje­go­voj rod­noj ku­ći u Ška­lja­ri­ma. Na Do­mu kul­tu­re u Ška­lja­ri­ma sto­ji plo­ča sa nje­go­vim ime­nom, kao i na spo­me­nu­ku u Par­ku Slo­bo­de u Ko­to­ru.

Knji­ga za mla­de

- Grob mu ni­je­su mo­gli na­ći, već je Ma­šo Br­gu­ljan ostao sa svo­jim bor­ci­ma u za­jed­nič­koj grob­ni­ci. Nje­go­vo ime je i na gra­nit­nom spo­me­ni­ku na Ku­pre­su, ka­zao je Po­po­vić, do­dav­ši da knji­ga pred­sta­vlja zna­ča­jan do­pri­nos iti­ni o NOR-u u Bo­ki, Cr­noj Go­ri i Ju­go­sla­vi­ji. No­vi­nar Du­šan Da­vi­do­vić je knji­gu pre­po­ru­čio mla­đoj ge­ne­ra­ci­ji, po­seb­no zbog to­ga što su čo­vjek o ko­jem je na­pi­sa­na i autor iz na­šeg kra­ja - Bo­ke­lji, ko­ji u isto­ri­ji ni­je­su do­bi­li za­slu­že­no mje­sto pre­ma ono­me što su ra­di­li. Go­vo­re­ći o auto­ru Da­vi­do­vić je pod­sje­tio da je To­mo Gr­gu­re­vić ko­ji je pre­mi­nuo 2009. go­di­ne po vo­ka­ci­ji bio no­vi­nar, a iz­me­đu osta­log ob­ja­vio je i knji­gu o Ni­ko­li Đur­ko­vi­ću, i Spa­si­ću i Ma­še­ri. Po­e­mu o Ma­šu Br­gu­lja­nu „Te­bi sa lju­ba­vlju” ko­ju je na­pi­sao An­dri­ja Še­va­lje­vić, ta­ko­đe uče­snik NOR-a, pro­či­ta­la je prof. Alek­san­dra Sin­dik. U ime pro­di­ce, or­ga­ni­za­to­ri­ma se za­hva­lio Ma­to Br­gu­ljan i na­ja­vio pro­mo­ci­ju knji­ge u Bu­dvi, Her­ceg No­vom i Tiv­tu.

(Izvor:Dan)