Od kako su ostaci malog humanoida iz Atakame, koji je poznat pod nadimkom Ata, otkriveni u pustinji Atakami u Čileu prije 10 godina, pojavile su se razne spekulacije o njegovom porijeklu.

Nagađalo se da je riječ o abortiranom fetusu, majmunčetu ili čak vanzemaljskom biću, koje je palo na Zemlju. Posebno uzbuđenje Ata je izazvao među pristalicama teorije o posjetama neidentifikovanih letećih objekata (NLO) našoj planeti. Za njih je to bio neoboriv dokaz i veliki proboj u potrazi za vanzemaljskim oblicima života.

Mali skelet svakako liči na predstavu koju ljudi imaju o izgledu vanzemaljaca: velika glava i visoko čelo sa malim mršavim tijelom.

Prema pisanju lokalnog čileanskog lista, Oskar Munjos je našao malo biće 19. oktobra 2003. dok je tragao za predmetima od istorijske vrijednosti u Noriji, napuštenom gradu u Atakami.

Pored oronule crkve otkrio je bijelo platno i “u njemu neobičan skelet dužine 15 santimetara. Bilo je to stvorenje s čvrstim zubima, isturenim čelom i ogromnom lobanjom. Činilo se kao da je telo prekriveno krljuštima i bilo je tamne boje. Za razliku od ljudskog skeleta, ovaj je imao devet rebara”.

Autori novog dokumentarca “Sirijus” objašnjavaju da je DNK analiza koštane srži, obavljena na uglednom američkom univerzitetu, pokazala de se radi o “zanimljivoj mutaciji” ljudskog bića muškog roda, koje je živelo između šest i osam godina.

- Mogu sasvim sigurno da kažem da nije reč o majmunu. To je ljudsko biće - bliže čoveku nego šimpanzi. Živelo je između šest i osam godina - izjavio je Gari Nolan, direktor Odseka za matične ćelije na Medicinskom gajultetu Univeziteta Stanford u Kalforniji.

- Očigledno je da je disalo, jelo, da mu je metabolizam funkcionisao. Pitanje je koje je veličine bilo pri rođenju - ističe Nolan.

Izvor (Nezavisne novine)