Pogađate, radi se o predlogu koncesionog ugovora za  crnogorske Aerodrome. Odavno neka tema koja nema veze sa istorijom, crkvom i identitetom nije okupirala toliko pažnju javnosti koliko koncesija Aerodroma.

Za resornog ministra crnogorski su aerodromi zastiđe. Cjelokupne Crne Gore, njegovog ministarstva, turističke i svake druge privrede... Jednostavno ne može država da ih dalje razvija pa je hitno potreban privatni partner koji će državi dati 100 miliona eura za koncesiju unaprijed. Biće da su pare potrebne negdje drugdje. I nekako je normalno da se opozicija tome protivi. Ono što je manje normalno jeste da se i u vladajućoj koaliciji, samim tim i u Vladi, čuju različiti tonovi pa i suprotstavljeni stavovi. 

 Na javnoj raspravi o koncesionom aktu u podgoričkom hotelu Hilton, koja je izazvala veliku pažnju javnosti,  i nakon niza prigovora od strane Socijaldemokrata na zakonitost akta „koji bi zamalo moglao da uruši kredibilitet čitave vlade“, ministar Nurković je kazao da on neće dozvoliti da se privatni, porodični i partijski interesi stavljaju ispred javnog interesa. Još je dodao da je javna tajna ko koristi aerodrome za porodična i partijska zapošljavanja!!!

Sa okruglog stola, foto:PR Centar

Njegove mu kolege u Vladi nijesu ostale dužne pa su ga zaskočili pitanjem koliko je pa on zaposlio aktivista svoje Bošnjačke stranke u Monteputu, gdje je ranije bio direktor, i sada u Ministarstvu sabraćaja gdje je ministar. Nurković je kazao da ne zna koliko je ljudi zaposlio ali da su svi zaposleni na osnovu javnog oglasa i u zakonskoj proceduri. Samo je zaboravio da doda da je tako bilo i u Aerodromima. Bio partijski ili porodični kadar, svako se zapošljavao na osnovu oglasa i u zakonitoj proceduri.

Tako se odjednom pitanje koncesija nad crnogorskim aerodromima lomi preko uhjeba. Uhljeb je kolokvijalan termin koji se na Balkanu koristi upravo za one koji se zapošljavaju porodičnim i partijskim vezama. Uhljeba dakle ima i u crnogorskim Aerodromima i u Monteputu, saznajemo od najviših državnih funkcionera. Tom logikom možemo sumnjati da uhljeba ima i van ta dva državna preduzeća. Samo su se u unutarkoalicionim prepucavanjima na vidjelu našli samo ovi iz pomenutih firmi.  

Sada je valjda i svima jasno zašto do današnjeg dana crnogorska javnost nikada nije došla do saznanja šta piše u koalicionim ugovorima kojima se osnivaju njene vlade. U društvima u kojima demokratija duže traje nego kod nas ti dokumenti su javni i sadrže dogovor oko smjernica dalje politike države.

U Crnoj Gori, a tako je i širom Balkana, oni sadrže podjelu plijena, odnosno funkcije ne samo u državi već i u preduzećima u njenom vlasništvu. A to onda za sobom povlači uhljebe, političke i partijske, ako je vjerovati ministru Nurkoviću i njemu suprotstavljnim funkcionerima Socijademokrata.   

Zato i ne čudi što se Socijademokrate teško mire sa činjenicom da ćemo svi, a oni posebno, reći zbogom aerodromima. Dvije decenije tradicionalno upravljaju istima, baš kao što se pitanje kome u podjeli vlasti pripada Monteput više i ne postavlja. Zna se. Koncesionar aerodroma neće brinuti o uhljebima u tom preduzeću što će se sigurrno odraziti na rejting Socijaldemokrata u biračkom tijelu. 

A uhljebi iz aerodroma potjeraće pred sobom uhljebe iz ostalih državnih preduzeća. Na javnoj raspravi metaforično se ministru Nurkoviću nudila metla, da ih pospremi. Izbjegao je da se  o tom izjasni. Očigledno, ima on i svoje uhljebe a do sad se među uhljebima nije pravila razlika...