Povjerenje građana u Evropsku uniju je u periodu između 2009. i 2012. godine veoma opalo. To je posebno izraženo, kako pokazuju najnovije ankete, u južnoevropskim zemljama koje se bore s programima restrukturiranja i ogromnom ekonomskom krizom.
U Španiji, Evropskoj uniji vjeruje još samo manjina od 20 odsto stanovništva dok je 2009. taj procenat bio 59. I Italijani u velikom broju su postali evroskeptici. Njihovo povjerenje u EU je istom periodu palo sa 52 na 31 procenat. Međutim i u ekonomski relativno stabilnim zemljama, kao što su Njemačka ili Francuska, EU je izgubila na ugledu. Tako samo 30 odsto Nemaca ima poverenja u tu asocijaciju, što je 14 odsto manje nego 2009. U Francuskoj je poverenje opalo za osam odsto i sad iznosi 34 procenta.
„Iznenađujuće je to da u ovoj krizi skoro svi sebe doživljavaju kao žrtve“, komentariše politikolog Hoze Ignjacio Toreblanka koji je za Evropski savet analizirao rezultate tih anketa. On kaže da se kao žrtve doživljavaju i zemlje koje moraju da daju novac, poput Nemačke, i zemlje koje novčanu pomoć primaju, poput Španije.
Mora postojati alternativa
„Ljudi se boje budućnosti, boje se za svoja radna mjesta, boje se za svoj standard. A za krizu okrivljuju Evropu“, smatra njemačka socijaldemokratska poslanica u Evropskom parlamentu Juta Štajruk. To je, međutim, mnogo dublji problem od onog očiglednog da postoji povezanost između trenutne ekonomske situacije i nepovjerenja građana, tvrdi Toreblanka. „Ljudi imaju osjećaj da su izgubili kontrolu. Moraju da prihvataju stvari koje im se predstavljaju kao rješenja koja nemaju alternativu.“ Njemci moraju konstantno da pristaju na isplate novih kredita, južni Evropljani, opet, stalno na nove kreditne pakete. „To ugrožava demokratiju, u njoj bi uvek trebalo da postoji alternativa“, kaže Toreblanka i dodaje da najveća opasnost leži u mogućnosti da se spasi evro, ali da se pri tom izgube građani.
„Uvijek postoji alternativa“, tvrdi njemački konzervativni političar Rajner Viland. Nemci bi, na primjer, mogli da odbiju da pruže pomoć zemljama pogođenim krizom. Istina, onda bi morali da budu spremni da se suoče sa negativnim posledicama takve odluke.
Nezadovoljstvo da, istupanje ne
Do sada, ipak, ni u Njemačkoj ni u Španiji nema većeg broja ljudi koji bi se zalagali za izlazak iz evrozone ili Evropske unije. No mnogi su nezadovoljni načinom borbe protiv krize. „Ideja o solidarnoj Evropi se rasplinjuje“, kaže Juta Štajnruk. „Ljudi su opet počeli da bivaju nepovjerljivi jedni prema drugima. Ne bi bilo prvi put u istoriji da politički ekstremisti zloupotrebe ovakve krize u svoje sopstvene svrhe“, upozorava Štajnruk.
Rajner Viland slično gleda na to: „Opasnost prije svega leži u tome da ljudi potraže rješenje u populističkim strankama“. U zemljama poput Italije ili Grčke, populisti već uživaju veliku podršku. I u Njemačkoj je nedavno osnovana nova stranka koja se prije svega zalaže za izlazak iz evrozone.
Osnažiti demokratiju u EU
Političari se slažu da je neophodna veća otvorenost oko evropskih pitanja. Na primjer, ako je nešto u Evropi dobro, o tome isto tako treba govoriti. Ljudima treba ukazati na to da njihova radna mjesta i blagostanje zavise od Evrope, kaže Juta Štajnruk.
Hoze Ignjacio Toreblanka smatra da u EU vlada kriza legitimnosti. „Treba osnažiti demokratiju“, upozorava Toreblanka. Proces odlučivanja mora se poboljšati, kako na evropskom tako i na nacionalnom nivou. Ne može biti, tvrdi taj španski politikolog, da se odluke donose na zatvorenim noćnim sjednicama evrogrupe ili tehnokratskih institucija poput Trojke, a da parlamenti na to samo klimaju glavom. Bez promjena u tim strukturama, pribojava se politikolog, teško će biti da se zaustavi virus nepovjerenja koji je zahvatio zemlje Evropske unije.
(Izvor:DW)
