Visokotiražni ruski dnevni list "Komsomolska pravda" napravio je nedavno analizu koliko ko zarađuje u izdavačkoj djelatnosti u Rusiji. Dobijeni podaci, slični onima koje je iznio "Forbs", pokazuju da među rijetkima koji mogu da se pohvale visokim honorarima u dolarima gotovo da nema najvažnijih ruskih stvaralaca. Astronomske sume odlaze u džepove ne mnogo cijenjenih tvoraca detektivskih hit romana, a oni su uglavnom - žene!
Među moskovskim piscima najbolje plaćena je Darija Doncova (61) autorka detektivskih romana koja mjesečno inkasira oko 130.000 dolara. Oni koji vole da broje tuđe pare tvrde da je Doncova (pravo ime Agripina Vasiljeva) "teška" oko 20 miliona dolara. Uz nju su autorke najpoznatijih ruskih detektiva Aleksandra Marinjina (56), kao i Tatjana Ustinova (45).
Ruski novinari tvrde da su sukobi između izdavača i pisaca česti upravo zbog visine honorara.
Poznati pisac Edvard Radzinski kaže da suma od pola miliona ili milion rubalja (evro 40 rubalja) za knjigu nije previše, s obzirom na uloženi višegodišnji rad, ali da i taj iznos dobija tek dvadesetak pisaca.
Postoje i oni malobrojni, njih nije više od četvoro, sa visokim dolarskim honorarima. Međutim, ja govorim o ozbiljnoj litetaruri, a ne autorima kao što su o Doncova, Marinjina ili Ustinova - kaže Radzinski i napominje da Dina Rubina i Ljudmila Ulicka imaju velike tiraže, ali po honorarima ne mogu da se upoređuju sa Doncovom. Čak i kad bi se sabrali tiraži Pelevina, Bikova i Akunjina bili bi manji od toga koliko prodaje sama Ustinova.
- Mali je procenat pisaca u Rusiji koji mogu da žive od prodaje svojih knjiga - smatra pisac mlađe generacije Zahar Prilepin i otkriva da se za knjigu u 95 odsto slučajeva dobija od 50.000 do 100.000 rubalja.
- Bilo koji šef rejonske saobraćajne policije bogatiji je od poznatog pisaca - ironično dodaje Prilepin. - Od čega onda žive pisci u Rusiji? Drže predavanja, rade u medijima, pišu scenarije za filmove ili TV serijale. Dobar scenario može da košta od 25.000 do 50.000 dolara. U sovjetsko vrijeme pisci su mogli normalno da žive od svojih honorara, a imali su i mnogo privilegija.
U Rusiji se može čuti od pisaca da postoje tri zlatna pravila u odnosu prema izdavačima - nikada ne traži novac, ne svađaj se sa urednikom i nikada ne misli da bez tebe literature neće biti. Iako ih se pisci uglavnom pridržavaju, nekada je samoljublje jače od "pravila". Tako se Viktor Pelevin posvađao sa izdavačem kad je čuo koliko dobijaju njegovi kolege Akunjin i Marinjina. Pelevin je otišao i korak dalje i napisao roman "Brojke" u kojem glavnog heroja, izdavača Srakandajeva zovu "Magarac sedam centi", koliko je Pelevin dobijao od svake dobijene knjige.
I bivša policajka a sada hit-pisac Aleksandra Marinjina opisala je svoj konflikt sa izdavačem. U knjizi "Stilist" piše o tome kako je izdavač na crno štampao tiraže, ne plaćajući autorima ni kopejku. Spor je izgladio njen literarni agent koji je inače imao visok čin u policiji.
Viktor Jerofejev kaže da živi od izdavanja knjiga u inostranstvu, kao i da je u ruskom izdavaštvu previše kriminala.
- Bez dogovora sa autorima izdavači štampaju "lijeve tiraže" i cenkaju se sa piscima oko honorara. A to je moguće raditi jer je veoma teško utvrditi koliko se stvarno štampa i prodaje, budući da naši izdavači imaju "crnu blagajnu" - kaže poznati pisac.
(Izvor:Večernje novosti)
