Rukovodstvo UN-a izrazilo je zabrinutost zbog informacija o eskalaciji nasilja i ljudskim žrtvama u Venecueli.

Potparol Generalnog sekretarijata UN-a Stefan Dužarik učestvuje na Međunarodnom ekonomskom forumu u Davusu, odakle je saopštio kako je generalni sekretar Gutereš zatražio nezavisnu istragu o dešavanjima u Venecueli.

U saopštenju se navodi kako je Gutereš pozvao sve strane na suzdržanost u maksimalne napore u pravcu smirivanja tenzija i sprječavanju eskalacije nereda i nasilja.

“Dugotrajnu krizu u Venecueli treba riješiti opsežnim političkim dijalogom uz poštivanje vladavine prava i ljudskih prava“, navodi se u saopštenju iz UN-a.

Venecuela je poprište masovnih protesta koje predvodi opozicija koja ima većinu u parlamentu te zemlje.

Američki predsjednik Donald Tramp podržao je venecuelansku opoziciju i njenog lidera Huana Gvaida koji se proglasio privremenim šefom države.

I predsjednik Evropske komisije Donald Task je podržao Gvaida i izrazio nadu da će sve evropske zemlje podržati opoziciju u Venecueli.

Protesti u Venecueli počeli su 10. januara na dan kada je Maduro položio svečanu zakletvu i počeo drugi mandat na funkciji šefa države.

Predsjednik Venecuele Nikolas Maduro sinoć je saopšto da prekida diplomatske odnose sa SAD-om i dao je rok američkim diplomatama da za 72 napuste zemlju.

Uz SAD, opoziciju Venecuele u preuzimanju vlasti podržali su i Brazil, Argentina, Kanada, Čile, Kolumbija, Kostarika, Ekvador, Gvatemala, Panama i Paragvaj. S druge strane, Turska, Iran, Bolivija, Meksiko i još neke zemlje i dalje priznaju legitimitet i podržavaju vlast Madura.

I vlasti Rusije i Kine su jutros optužile zapadne zemlje za miješanje u unutrašnje poslove Venecuele. U reakciji iz Moskve se navodi kako je progresivno ponašanje Zapada prijetnja međunarodnom poretku.