Šta je u stvari Evropa? Mir, sloboda, demokratija, stabilnost, blagostanje… Nakon stoljeća punog konflikata i dva velika rata, Evropljani mogu da budu sigurni da unutar Unije mogu da žive sigurno. Međutim, prema jednom nedavno objavljenom istraživanju, Evropljani gube povjerenje u Evropsku uniju i njene političke institucije. Građani EU brinu se za budućnost svoje djece, radna mjesta i penzije. Građani su frustrirani kada shvate da se njihov glas ne čuje u institucijama Unije. Rezultat su demonstracije, protesti i nasilje.
Iz krize izaći jači
Irena i Ana iz Slovenije
Ana iz Slovenije sa drugaricom Irenom godinama prati politički razvoj u Evropi. „Evropska politika se suočava sa teškim vremenima. Međutim, to nije ni prvi ni posljednji put. Nadam se da ćemo prevladati ovu krizu. Nadam se da će iz nje izrasti jedna jaka i na međunarodnom planu važna Evropska unija“.
Baza za zajednički suživot unutar EU je kulturna raznolikost, veliko angažovanje u zaštiti ljudskih prava i zajedničke vrijednosti. Trenutno je važno zadržati jedinstvo kako bi iz privredne i finansijske krize izašla jedna nova, jača Evropa. U ovoj krizi postoje dvije mogućnosti: ili će svi biti gubitnici ili dobitnici.
Belgijanac Fransoa je politički angažovan u jednoj omladinskoj organizaciji. „Evropa se brzo širi“, kaže, „ali mentalitet građana se ne mijenja tim tempom. Uskoro ćemo imati 28 članica. Da bi postigli stabilnost u Evropi, prvo smo morali da zaustavimo širenje. Do sada je izgledalo kao da svaka zemlja zastupa samo svoje interese i da niko ne misli na Evropu u cjelini“, kaže Fransoa.
Solidarnost umjesto prava jačeg
Svaka država ima svoje mišljenje. Međutim, Evropska unija i evropske integracije nijesu nešto što se samo po sebi podrazumeva. Izvorne razlike se u aktuelnoj krizi ponovo uočavaju.
Benjamin: Zajednička Evropa počinje od zajedničkih izbora, ne samo za Parlament već i za Komisiju
Benjamin iz omladinske organizacije „Mladi evropski federalisti“ kaže da zajednička Evropa počinje od zajedničkih izbora, ne samo za Evropski parlament već i za Evropsku komisiju. „Građani EU uopšte ne znaju ko u Briselu donosi odluke. Oni uvijek okrivljuju briselske političare, iako su, u stvari, političari u zemljama-članicama ti koji donose odluke. To se ignoriše“, kaže Benjamin.
Mladi Evropljani pokazuju da ih politička dešavanja u EU interesuju. Takođe pokazuju spremnost za političkim angažmanom i borbom za sopstvene interese. Evropski političari bi zato trebalo da pokažu da se zalažu za rješavanje problema građana Evropske unije. Iz trenutne situacije treba da izraste Evropa koja će biti i privredno jaka i imati više demokratije i socijalne pravde.
(Izvor:DW)
