U uvodnom dijelu okruglog stola govorili su državni sekretar Ministarstva javne uprave, Dejan Abazović, načelnica Direkcije za interoperabilnost registara i normativne poslove, Bojana Bajić i autor priručnika “Kako pokrenuti start up iz Crne Gore“, Dražen Žujović i Tomica Paović, šef sektora za demokratsko upravljanje i sektora za ekonomiju i zaštitu životne sredine u UNDP. 

Abazović, je kazao da informacije pokreću društvo i podstiču kreativnost u svakoj oblasti, bilo da je to privreda, ekonomija, turizam, kultura, nauka.

On je kazao da je Portal otvorenih podataka www.data.gov.me uspostavljen, poštujući principe otvorenih podataka na osnovu Međunarodne povelje o otvorenim podacima iz 2015. godine.

"Uspostavljanjem ovog portala stvoreni su uslovi za otvaranje podataka organa javne uprave, što doprinosi unapređenju transparentnosti, dostupnosti, efikasnosti u radu Vlade i organa javne uprave", rekao je Abazović.

Bajić je kazala da su otvoreni podaci – digitalni podaci dostupni na internetu koji se mogu slobodno upotrijebiti i koji se u otvorenom i mašinski čitljivom formatu mogu ponovo koristiti.

Ona je istakla da je cilj da svi podaci koje objavljuje javna uprava budu dostupni u otvorenom formatu za ponovnu upotrebu, na način da se mogu  preuzeti za ponovnu obradu.

“Cilj je da se što više podataka objavi proaktivno na portalima javne uprave, odnosno Portalu otvorenih podataka, kako bi se povećala transparentnost rada javne uprave i smanjila potreba za podnošenjem zahtjeva za podacima koji su već dostupni”, rekla je Bajić.

Dodajući, da portal otvorenih podataka od marta funkcioniše u testnoj fazi, a njegova implementacija počela je u avgustu, zaokruživanjem normativnog okvira za objavljivanje podataka u otvorenom formatu. Trenutno je na portalu dostupno 55 setova podataka, s tendencijom stalnog povećavanja broja.

Ona je pojasnila da je Ministarstvo javne uprave nadležno za uspostavljanje ovog portala i pruža administrativno-tehničku podršku funkcionisanju, dok je obaveza objavljivanja podataka u otvorenom formatu, shodno Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, na organima javne uprave.

Prema njenim riječima, cilj otvaranja podataka, pored unapređenja Demokratije i doprinosa transparentnosti rada Vlade, i da se poveća ekonomski razvoj države i stvori dodatna vrijednost, odnosno da se pruži mogućnost malim i srednjim preduzećima, startup kompanijama, programerima da imaju svoj interes u kreiranju aplikativnih rješenja za obradu podataka koje generiše javna uprava obrade.

Takođe je najavila da je tekuća godina, godina u kojoj će se intenzivno raditi na promovisanju ovog koncepta objavljivanja podataka, koordiniranim aktivnostima cjelokupne javne uprave na objavi što većeg broja setova podataka, kao i organizaciji takmičenja za kreiranje aplikacija koje obrađuju podatke u otvorenom formatu.

Paović je kazao da otvoreni podaci odgovaraju na razna ekonomska i politička pitanja i da se njihovom otvorenošću postiže veća transparentnost javnih politika i učešće građana.

On je istakao da digitalna transformacija i digitalizacija procesa, takođe doprinosi otvorenosti podataka.

„Mnogi projekti koje UNDP sprovodi u Crnoj Gori u partnerstvu sa državnim institucijama koristeći informacione tehnologije upravo imaju za krajnji cilj postizanje veće efektivnosti, efikasnosti i transparentnosti institucija, jer mirna i inkluzivna društva ne mogu postojati bez njih“, kazao je Paović.

Žujović je govorio o start-up zajednici i Crnoj Gori i mogućnostima za korišćenje otvorenih podataka, te da u narednom periodu treba definisati koji su to podaci koji su potrebni start up zajednici u Crnoj Gori.