Panel diskusija „Kako do integriteta izbora“ je održana u okviru konferencije Integritet u politici i javnom sektoru, koju finansira Ambasada Kraljevine Holandije.

Pomoćnik direktora Agencije za sprječavanje korupcije za Sektor za sprječavanje sukoba interesa i kontrolu finansiranja političkih subjekata i izbornih kampanja, Savo Milašinović, istakao je da ta institucija nema policijsko-istražna ovlašćenja.

„Agencija je prije svega preventivna institucija i u skladu sa nadležnsotima sve zakonske nadležnosti sprovodi. Ovo što tvrdim jeste da smo izvršili punu kontrolu aktivnosti prihoda i rashoda partija u izbornoj kampanji u skladu sa nadležnostima. Ona se sprovodi na način da redovno prikupljamo podatke o aktivnostima političkih subjekata, posebno kada su u pitanju medijska oglašavanja, skupovi, predizborni materijal i slično“, naveo je Milašinović.

Milašinović, foto: PR Centar

Kako je pojasnio, to se sve vrši u periodu prije dostavljanja izvještaja političkih subjekata o prikupljenim i utrošenim sredstvima u kampanji, „i oni sadrže gotovo 80 odsto izdataka koji će biti na kraju u samim izvještajima političkih subjekata“.

„Nakon toga se vrši kontrola potpunosti i tačnosti izvještaja u skladu sa nadležnostima Agencije. Pored Agencije, kontrolu finansijskih izvještaja političkih subjekata vrši Poreska uprava, jer oni su obveznici da podnesu završni račun Poreskoj upravi“, rekao je Milašinović.

Prema njegovim riječima, od početka se stvorio utisak da smo mi organ finansijske kontrole državne uprave.

„Mi to nismo. Naše je da obezbijedimo transparentnost upotrebe javnih resursa. Transparentnost obezbijeđujemo na način što su organi vlasti dužni da objave utrošak sredstava u okviru datih limita, a ne za šta su potrošili pare. To rade drugi organi“, istakao je Milašinović.

Poslanica Demokratskog fronta, Branka Bošnjak, ocijenila je da je sami izbor izvršnog direktora Agencije ukazivao da će „opet biti politički instruirana ličnost koja neće raditi ni nepristrasno, što se kasnije i pokazalo“.

„Uspjeli ste da razriješite i Vanju Ćalović, koja je jedina imala drugačija mišljenja na vašim sastancima. To govori da ova Agencija nije agencija koja radi ono što bi trebala da radi, već je to agencija koja štiti državne i javne funkcionere i partije na vlasti, da slučajno ne bi došlo do nekih sankcija prema njima“, navela je Bošnjak.

Bošnjak, foto: PR Centar

Govoreći o finansiranju političkih partija, Bošnjak je ocijenila da tu treba da idu izmjene zakona.

„Postavlja se pitanje na samom startu šta su izborni zakoni, koji bi trebalo da se donose dvotrećinskom većinom. Slažem se sa tim da trebaju biti mnogo transparentnije finansije koje se daju političkim partijama, ali moramo gledati i naš ambijent u kome egzistiraju partije. Nijedna opoziciona partija ne može imati donacije od bilo kog privrednog subjekta, jer bi taj provredni subjekat bio sankcionisan od vlasti“, kazala je Bošnjak.   

Sa druge strane, kako je navela, mnoge privatne firme po dikatatu moraju da izdvajaju određena sredstva za finansiranje vladajuće političke partije.

„To nešto što u svijetu postoji da nađete donatora, kod nas ne može da zaživi, makar ne u ovom ambijentu koji nema veze sa demokratijom. Sve opozicione partije se svode na sredstva da dobijaju iz budžeta“, rekla je Bošnjak.

Šćepanović, foto: PR Centar

Poslanica Demokratske partije socijalista, Marta Šćepanović, smatra da ima prostora unaprijeđenje rada kod ASK i Državne izbornu komisije.

„Mislim da je, kada govirimo o radu ASK, krajnje licemjerno da o radu ove Agencije govorimo negativno, kada njene odluke politički ne odgovaraju jednoj strani, a da prećutkujemo njihov zakonit, objektivan i nepristrasan rad onda kada njihov rad dovodi do razrješenja visokih funkcionera ili kažnjavanja vladajuće partije zbog kršenja zakona“, istakla je Šćepanović.

Kako je ocijenila, niko ne može da dovede u pitanje rad Agencije na osnovu zakona „i njihovu profesionalnost i objektivnost u radu“.

„Očigledan problem je da se utvrdi konflikt interesa da, kada Agencija utvrdi da postoji konflikt interesa za pojedine funckionere, koji su u tom trenutku pojedini predstavnici nevladinog sektora, tada se ona karakteriše na jedan način, a kada se utvrdi za ministra, onda se to prećutkuje. Moramo tu da budemo svi objektivni i da pozdravimio njihov objektivan rad“, rekla je Šćepanović.

Ona smatra da je poseban izazov ASK komunikacija sa javnošću i predstavljanje rezultata te institucije.

„Ne mislim da su građani na pravi način upoznati na koji način Agencija radi, a posebno zato što je ovo institucija koja konstantno radi pod pritiskom javnosti“, kazala je Šćepanović.

Ona je ocijenila da DIK mora unaprijediti transparentnost svoga rada, ne samo na način što će, kako je navela, obezbijediti da predstavnici medija prisustvuju svim sjednicama DIK-a, „već mora unaprijediti svoj rad u dijelu koji se odnosi na objavljivanje odluka na veb portalima“.

Danilović, foto: PR Centar

Poslanik Ujedinjene Crne Gore, Goran Danilović, ocijenio je da institucije nisu funkcionalne i profesionalne, iz jednog razloga, što, kako je naveo, izvor iz kojega proističu institucije nije krektan, „a to je izborni proces“.

„Zbog toga moramo da se vratimo na izvor. Da bi nam istitucije bile profesionalne, da ne bi bile koruptivne, takav mora biti izborni proces. Ili će sledeće izbore pripremati, uz prethodni dogovor, tehnička vlada, ili ćemo imati kolaps političkog sistema“, naveo je Danilović.

Prema njegovim riječima, nema poštenih izbora ako ih ne bude pripremala tehnička vlada.

„Ta tenička vlada mora biti formirana najkasnije u istom trenutku kad i dobijene ostavke u određenim instuitucijama da bi se proces oslobodio“, rekao je Danilović.

Milašinović je ukazao da je Agencija od početka rada do kraja 2018.godine donijela 652 obavezujuća akta, što mišljenja što odluke za javne funkcionere.

„Na svaki taj obavezujući akt funkcioner je imao pravo da uloži žalbu kod Upravnog suda. Broj oborenih akata Agencije je ispod jedan odsto“, rekao je Milašinović.

Šćepanović smatra da je očigledno jedini način da „pojedini“ postaju ministri tehnička vlada, navodeći da ne vidim drugi razlog da se toliko insistira na tehničkoj vladi.

„Najveći problem je kada se mi usaglasimo sa takvim pitanjima, opet problem postoji i opet se traži razlog da se ne priznaju rezultati izbora“, navela je Šćepanović.

Ona je podsjetila da je Odbor za izborno zakonodavstvo formiran i da su proširene njegove nadležnosti.

„Ne mislim da, kao odgovonrni poslanici i kao civilni sektor i akademska zajednica i međunarodni ekpserti treba da na bulevaru izađu i na ulicu da pišu zakone. Mislim da se tako ne radi i da je potrebno što prije da opozicija uđe u Skupštinu, jer je to uslov bez kojeg se dalje ne može. Nama vrijeme dalje odmiče. Svi treba da predlažemo rješenja“, smatra Šćepanović.

Bošnjak je saglasna sa ocjenom da hitno treba da se formira vlada nacionalnog jedinstva, kao i da se krene što prije u izmjene izbornog zanodavstva.

„Pokazalo se, ukoliko ne propišemo sve do detalja, da vlast nalazi razne metode manipulacija i izigravanja i obesmišljavanja nekih normi“, rekla je Bošnjak.

Danilović kazao je da je „mnogo srećniji“ što je na osnovu političkog sporazuma postao ministar, „nego da je jedini način da postanem poslanik koverat“.

„Politički sporazum mora biti sporazum. Šta je sporno u tehničkoj vladi? Zar ovo nije opozicija koja kaže mi hoćemo u institucije“, naveo je Danilović.

Koprivica, foto: PR Centar

Izvršni direktor CDT-a, Dragan Koprivica, kazao je da ta organizacija objektivno može govoriti o integritetu izbora, navodeći da je njihov zaključak da u oblasti integriteta izbora postoji problem veći neko ikad do sada.

„Ako pođemo od toga da je integritet u našem zakonu definisan kao zakonito, nezavisno, nepristrasno, odgovorno i transparentno obavljanje poslova organa vlasti, teško da smo uspjeli naći bilo koju instituciju koja se bavi izborima, a da zadovoljava svih ovih pet kriterijuma. Teško možemo naći instituciju koja i ujedno radila i zakonito, i nezavisno, i nepristrasno, i odgovorno i transparentno“, rekao je Koprivica.

On je podsjetio partije da, u okviru svojih legitimnih političkih igara, ne zaborave javni interes društva.

„Bez obzira na to će biti pobjednik izbora ključno pitanje za ovo društvo treba da bude kakve su naše institucije i pripadaju li svim građankama i građanima...U suprotnom, može nam se desiti najgora moguća situacija za jedno društvo i državu – da ove institucije pripadaju samo pobjednicima...Tada nam one neće ni trebati. Jer ovakve institucije baš i ne vole da sprovode zakone nad pobjednicima“, istakao je Koprivica. 

Kako je ukazao, vrlo često su podsjećali i opominjali na faktor “vrijeme”, „koje u ovom slučaju više nije na strani reforme“.

„Redovni parlamentarni izbori se održavaju u oktobru 2020. godine. Izborno zakonodavstvo se ne mijenja u godini izbora. Izborne institucije se ne mijenjaju u godini izbora. Hoćemo li čekati nove izbore s istim problemima? I sa istim pričama sa obje strane... Ili ćemo se nadati nekoj političko-pravnoj vratolomiji kojom se izbori mogu odložiti, a do tada ne raditi ništa?“, upitao je Koprivica.

Kad su, kako je naveo, u CDT-u razmišljali na koji način jedna NVO, nakon višedecenijskog rada u ovoj oblasti, treba da se ponaša u ovim okolnostima, „smatramo da uradili sve što je u našoj moći“. 

„I da smo došli smo do tačke kad ni znanje ni dobra volja više ne pomažu. Sve što treba da se pripremi pripremljeno je, sve što treba da se napiše napisano je... ostaje samo da se, još jednom, provjeri politička volja“, naveo je Koprivica.

On je ocijenio da čitava odgovornost za rješenje ili produžavanje ovih problema, za dobro i loše leži u rukama političara.

„Na političarima je da odluče kako će se ponašati i da li će ovaj proces, a time i mnoge buduće procese vući u neizvjesnost i potencijalne tenzije ili ćemo konačno krenuti u izlazak iz ove situacije koja bezmalo traje pet godina“, istakao je Koprivica.