To su rezultati su istraživanja sprovedenog na 226 stanovnika Montreala u dobi od 59 do 93 godine, objavilo je Američko udruženje psihologa (APA) u časopisu "Psychology and Ageing". 

Glavna autorka studije Megan A. Barlou sa Univerziteta Konkordia pojašnjava da ljutnju u većini slučajeva uzrokuje to što većina starije populacije zbog poznih godina više nije u stanju obavljati sve aktivnosti kao u mlađoj dobi, dio ih je teško podnio gubitak supružnika, a ni njihova fizička pokretljivost više nije ista. 

Barlou kaže da je istraživanje pokazalo kako, za razliku od tuge, gnijev i ljutnja kod starijih osoba mogu rezultirati razvojem hroničnih bolesti. S kolegama je sprovela istraživanje da bi se ustanovilo pridonose li ljutnja i tuga razvoju upala, prirodnom imunološkom odgovoru organizma na infekcije ili oštećenja tkiva.

Upalni procesi, generalno gledajući, pomažu organizmu da se zaštiti od bolesti i pridonose oporavku od bolesti ili zacjeljivanju oštećenog tkiva, no dugotrajne upale, naprotiv, rezultiraju hroničnim bolestima u trećoj životnoj dobi. 

Učesnike istraživanja grupirali su u mlađe seniore (od 59 do 79 godina) i starije seniore, odnosno one od 80 godina naviše. 

U nedelju dana učesnici ispitivanja ispunili su kratke upitnike o tome koliko su ljuti ili tužni.

Autori studije su iz uzoraka krvi ispitanika ustanovili da li se u njihovom organizmu razvila neka upala, te su morali odgovoriti na pitanje boluju li od bilo kakvih hroničnih bolesti povezanih sa životnom dobi.

Koautorka studije, dr Karsten Vroh kaže kako se pokazalo da je svakodnevan osjećaj gnijeva bio povezan s višim upalnim parametrima i hroničnim bolestima kada se radilo o osobama u dobi od 80 i više godina, no isto nije važilo za mlađe seniore. Studija je pokazala i da osjećaj hronične tuge ni u jednoj grupi nije bio povezan s razvojem upala ili hroničnih bolesti.

Megan Barlou je pojasnila da tuga starijim seniorima može čak i pomoći u prilagođavanju na fizičko i kognitivno propadanje koje dolazi s godinama jer se jednostavno pomire s činjenicom da neke ciljeve više ne mogu realizovati.

Studija upućuje na to da nisu baš sve negativne emocije same po sebi loše, te da u određenim okolnostima mogu postati korisne, pojasnila je. 

Ističe da su ljutnja i gnijev emocije koje bilo koga mogu motivisati da ostvari neke životne ciljeve, pa bi mlađi seniori trebalo da ih iskoriste kao podsticaj u prevladavanju životnih izazova i gubitaka što će im na kraju pomoći da ostanu zdraviji.

Hina/N1