Pametni ljudi su znatiželjni i duhoviti, lako se prilagođavaju novonastalim situacijama i spremni su da prihvate da ne znaju baš sve.

Još davno je poznati mislilac i filozof Sokrat rekao da jedino što zna je da ništa ne zna, a ljudi koji upravo to mogu otvoreno i bez straha da priznaju - pametniji su od većine.

Pametni ljudi će se radovati ako se pojavi tema za koju nikada ranije nisu čuli i bez ikakvog srama će reći da im nije poznata a potom će se maksimalno koncentrisati i slušati sve u vezi sa tom temom i pokušaće da nauče nešto novo.

Međutim, ovo je rijedak scenario i češće će se mnogi praviti da znaju sve o toj temi ali će se i od nje polako udaljavati kako bi zamaskirali svoju malu bijelu laž.

Ovaj fenomen ima i svoju studiju po imenu "Nekvalifikovani i nesvesni toga: Kako poteškoće u prepoznavanju sopstvene nesposobnosti vode do samoprocene performansi“ koji istražuju Džastin Kruger i Dejvid Dauning u američkom časopisu Journal of Personality and Social Psychology.

Dvojica psihologa su obavili društveni eksperiment u kojem su posmatrali ponašanje srednjoškolaca pošto su uradili maturski test.

U eksperimentu je zabilježeno da učenici koji su tvrdili da su odlično uradili test su imali najlošiji rezultet u generaciji, dok oni koji su podcjenjivali svoj rad su bili među najboljima u generaciji.

Glavna tvrdnja koju su postavili Kruger i Dauning jeste da ljudi koji precjenjuju svoje mogućnosti nemaju sposobnost da shvate da nisu u pravu i da zbog svojih pogrešnih tvrdnji donose pogrešne doluke, pa i završe ne dnu rang liste.