Ar­hi­tek­ta Slo­bo­dan Ba­ri­šić, pro­jek­tant ob­no­ve cr­kve Sv. Pa­vla u Sta­rom gra­du Ko­to­ru, za­do­vo­ljan je do­sa­da­šnjim to­kom ra­do­va. Sve se od­vi­ja ona­ko ka­ko je pro­jek­tom pred­vi­đe­no. Cr­kva će ar­hi­tek­ton­ski za­dr­ža­ti svoj auten­tič­ni iz­gled, ali će na­kon re­vi­ta­li­za­ci­je ima­ti vi­še­na­mjen­sku funk­ci­ju, mo­ći će da se ko­ri­sti kao re­pre­zen­ta­tiv­ni pro­stor Op­šti­ne Ko­tor, s tim da nje­na se unu­tra­šnjost mo­že ko­ri­sti­ti za po­sta­vlja­nje iz­lo­žbi, odr­ža­va­nje kon­ce­ra­ta, pre­da­va­nja, sve­ča­nih sa­sta­na­ka...

Za­jed­no sa mla­dim sa­rad­ni­ci­ma kon­zer­va­to­ri­ma ka­me­na Mi­la­nom Pan­te­li­ćem i Sta­ni­sla­vom An­to­ni­ćem i ar­hi­tek­ti­com Zo­ri­com Ču­bro­vić iz Upra­ve za kul­tu­ra do­bra u Ko­to­ru (Za­vod za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re) Ba­ri­šić, kao vr­sni kon­zer­va­tor ka­me­na, ra­dio je re­kon­struk­ci­ju ka­me­ne ro­ze­te iz cr­kve Sv. Pa­vla, ko­ja je bi­la u frag­men­ti­ma ošte­će­na. Oni su je sa­ni­ra­li da mo­že da se ugra­di u cr­kvu, bu­du­ći da su gru­bi gra­đe­vin­ski ra­do­vi uglav­nom za­vr­še­ni. U kon­zer­va­tor­skom smi­slu smo sve to is­po­što­va­li, ima­li smo sre­ću da smo na­šli ele­men­te go­tič­kih pro­zo­ra ko­ji su re­kon­stru­i­sa­ni, čak i mno­gih dru­gih de­ta­lja, ka­že Ba­ri­šić.

Ra­do­vi na ovoj cr­kvi su po­če­li dav­ne 1982. go­di­ne, u okvi­ru po­mo­ći Re­pu­blič­kog za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re iz Be­o­gra­da, ka­da smo po­če­li is­tra­ži­vač­ke ra­do­ve i ta­da je iz­ra­đen pro­je­kat ob­no­ve. Me­đu­tim, pri­liv sred­sta­va je bio ve­o­ma ogra­ni­čen i prak­tič­no se ni­šta ni­je ra­di­lo do pri­je ne­ko­li­ko go­di­na, ka­da je Op­šti­na do­bi­la tu zgra­du i ri­je­ši­la da je ob­no­vi. Ta­da su ra­đe­na i do­pun­ska is­tra­ži­va­nja i na osno­vu to­ga do­pu­na pro­jek­ta, (en­te­ri­jer­ski pro­je­kat). Tra­ja­nje fi­nih ra­do­va za­vi­si­će od in­ve­sti­to­ra, ko­ga će da an­ga­žu­je za za­vr­šne ra­do­ve, za­to što su pre­o­sta­li naj­fi­ni­ji, naj­sup­til­ni­ji ra­do­vi, en­te­ri­jer­ski to tre­ba ob­ra­đi­va­ti pe­dant­no, uvo­di­ti in­sta­la­ci­je, svje­tlo, da sve to bu­de što ma­nje uoč­lji­vo, upa­dlji­vo, -ob­ja­šnja­va Ba­ri­šić u raz­go­vo­ru za „Dan”.

- Vr­lo slo­že­no, ali iz­u­zet­no in­te­re­sant­no, pr­o­je­kat je ta­ko za­mi­šljen da se re­kon­stru­i­še cje­li­na cr­kve iz 16. vi­je­ka, ko­ja je oču­va­na, da se svi po­sto­je­ći osta­ci cr­kve iz 13. vi­je­ka in­kor­po­ri­ra­ju i pre­zen­tu­ju. Zi­do­ve i jed­nu sa­ču­va­nu grob­ni­cu će­mo pre­zen­to­va­ti u ni­vou po­da, ori­gi­nal­ni pod i zi­do­ve cr­kve, što je već ura­đe­no na fa­sa­di. Spo­lja, sa uli­ce gle­da­no, vi­dje­će se ve­li­ka cr­kva, u okvi­ru ko­je će bi­ti re­kon­stru­i­sa­no pro­če­lje cr­kve iz 13. vi­je­ka i po­u­zda­no re­kon­stru­i­sa­ne dvi­je is­po­sni­ce, gdje su bo­ra­vi­le do­mi­ni­kan­ke, na­gla­ša­va Ba­ri­šić.

Pr­vo­bit­no je po­sto­ja­la ma­nja cr­kva iz 1266. go­di­ne, bi­la je uz ku­ću Pa­vla Ba­ri­ja ko­ji je i do­na­tor iz­grad­nje te cr­kve u 13. vi­je­ku. Cr­kve­ni ži­vot u njoj je funk­ci­o­ni­sao sve do 16. vi­je­ka ka­da je do­mi­ni­kan­ski sa­mo­stan imao po­tre­bu da po­ve­ća ga­ba­ri­te cr­kve. Ta ma­la cr­kva je dje­li­mič­no sru­še­na i nje­ni zi­do­vi su is­ko­ri­šće­ni za zi­do­ve ve­li­ke cr­kve ko­ja je bi­la u prav­cu sje­ver-jug. U vri­je­me Na­po­le­o­na cr­kva je pre­tvo­re­na u ma­ga­cin, po­sli­je je Austri­ja pra­vi­la ne­ku ka­sar­nu, a iz­me­đu dva ra­ta i po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta u pro­sto­ru cr­kve bio smje­šten žen­ski za­tvor. Ta­da je po­dig­nut ograd­ni zid, ko­ji za­kla­nja po­gled na cr­kvu.

Zid is­pred će bi­ti uklo­njen, a umje­sto to­ga sta­vi­će­mo jed­nu tran­spa­rent­nu ogra­du, ta­ko da mo­že sa ni­voa uli­ce da se sa­gle­da­va pri­la­zno ste­pe­ni­šte i to pro­če­lje iz 13. vi­je­ka, s tim što u okvi­ru ste­pe­ni­šta po­sto­ji kon­struk­ci­ja „ar­ko­so­li­ju­ma”- to je luč­no za­vr­še­ni ele­ment u cr­kve­noj ar­hi­tek­tu­ri gdje se na­la­zi grob – ov­dje ima­mo sa­ču­van ka­me­ni sar­ko­fag, zna se da su tu sa­hra­nje­ni do­na­to­ri – Pa­vle Ba­ri i nje­go­va že­na Do­bra. To je atrak­tiv­no i to će mo­ći da se sa­gle­da­va kroz tu ogra­du, da bu­de sa­stav­ni dio uli­ce. Ogra­da je ina­če po­mič­na, pa za ne­ke pri­li­ke mo­že da se po­mje­ra, po­ja­šnja­va vr­sni kon­zer­va­tor, ko­ji je ru­ko­vo­di­lac ra­do­va u ma­na­sti­ru Stu­de­ni­ca i ma­na­sti­ru Hi­lan­dar. Po­vre­me­no će do­la­zi­ti u na­red­nom pe­ri­o­du, ka­ko bi pra­tio ra­do­ve. Nje­go­va sa­rad­nja sa ko­to­r­skim Za­vo­dom je po­če­la 1982. go­di­ne ka­da je arh. Zo­ri­ca Ču­bro­vić ra­di­la cr­kvu Sv. Mi­ha­i­la (sa­da­šnji La­pi­da­ri­jum), a on je ra­dio cr­kvu Sv. Pa­vla, dok je dr Mil­ka Ča­nak Me­dić, autor­ka ob­no­ve ka­te­dra­le Sv. Tri­pu­na, ta­da ra­di­la Kol­ke­đa­tu - cr­kva Sv. Ma­ri­je Ko­le­đa­te. Mil­ka Ča­nak-Me­dić i Zo­ri­ca Ču­bro­vić autor­ke su knji­ge o ra­do­vi­ma na ka­te­dra­li.

(Izvor:Dan)