Neuropsihijatar Mirko Peković, kaže za Novu M da su samoubistvu sklonije osobe koje pate od nekih mentalnih poremećaja, te da se uz podršku zdravstvenih ustanova i porodice, samoubistvo može spriječiti.
Psihološkinja Adriana Pejaković, navodi da su ljudi koji su skloni samoubistvu često u izolaciji, progone ih crne misli, imaju promjenjivo raspoloženje. Stoga im je, kaže, neophodno pružiti podršku i staviti do znanja, da perspektiva može da se mijenja.
"Broj samoubistva u Crnoj Gori je u porastu, i posljednjih nekoliko godina, kreće se od 100 do 120 na godišnjem nivou", rekao je Peković.
Pojašnjavajući, da sve analize, ukazuju na činjenicu da su samoubistvu sklonije osobe koje su duševno bolesne.
"Prema tim podacima 50 posto osoba koje izvrši samoubistvo, već je verifikovano kao duševni bolesnik i duševna bolest. Drugo pedeset posto slučajeva koje realizuje samoubistvo, takođe mogu pripadati kategoriji bolesnika, bilo da se radi o poremećajima ponašanja ličnosti, bilo da se radi o sociomedicinskim problemima, kakvi su: alkoholizam, narkomanija i slično. Sve te pojave su manifestne i može ih prepoznati i laik, a pogotovo stručne zdravstvene institucije“, objesnio je Peković.
Pejaković ističe da su osobe sklone samoubistvu često jer su u izolaciji, progone ih negativne misli, imaju promjenjivo raspoloženje.
"Svi znamo ono deperesivno raspoloženje koje može da traje dugo...već osoba ima crne misli. Osoba ima crne misli, govori da život nema smisla, počne drugačije da se ponaša, ne jede, ne spava, nekako kao da se osoba oprašta od života. Zatim, ukoliko vidimo da osoba poklanja stvari i ako pati od neke mentalne bolesti i odjednom se smiri. Treba voditi o svemu tome računa“, navela je ona.
Peković naglašava da obično kada se desi samoubistvo skloni smo da nagađamo razloge. Ipak, kaže da je najbolje djelovati preventivno.
"Samoubistvo se može spriječiti, bez sumnje. Najveći broj slučajeva se spriječi. Sve zdravstvene institucije, kao i druge socijalne institucije mogu intervenisati u raznim formama krize i spriječiti samoubistvo. Svi psihijatrijski slučajevi, potencijalno imaju naboj da realizuju samoubistvo“, dodaje Peković.
Zbog toga je, naglašava Peković, jako bitna podrška kako porodice tako i društva.
"Da imamo bliske ljude sa kojima ćemo da popričamo, da nekako to podijelimo sa ljudima koji imamju empatiju, koji imaju toplinu. Da je vrlo važno da se obratimo stručnjacima, odemo na pishoterapiju, nekada je potrebna psihoterapija sa ili bez medikamenata. Jako bi bilo dobro bilo imati neku SOS liniju, gdje bi radili ljudi kojama bi mogli da se javimo, ukoliko imamo problem, osjećamo se usamljeno, izolovano da život nema smisla“, objašnjava Pejaković.
Podaci Uprave policije govore da je u 2013.godini bilo 128 samoubistava, 2014. 164, 2015. 140, 2016.111, 2017. 109, 2018. 107, dok je ove godine do 31. avguta registrovano 55 samoubistava.
Komentari