Jeftina digitalna tehnologija i video-na-zahtjev ruše hegemoniju velikih filmskih studija i TV kanala koji određuju ko snima i ko će da gleda film. Potom, tu je i internet koji omogućava kako reklamu tako i finansiranje kroz prikupljanje sredstava.
- Dokumentarci danas čine 16 odsto filmova koji se prodaju u Kanu. Prije pet godina, oni su činili osam procenata – rekao je AFP-u Žerom Pailjar, direktor Filmskog marketa gdje se na stotine filmskih kupaca i prodavaca okupljaju.
Mur otvorio put
Veliki proboj za dokumentarce dogodio se 2004. kada je američki autor Majkl Mur dobio Zlatnu palmu za „Farenhajt 9/11“. Ove godine, nijedan dokumentarac nije se našao među 20 filmova koji se takmiče za glavnu nagradu festivala ali se mnogi prikazuju u drugim sekcijama i van takmičarskog programa i pridobijaju veliku pažnju medija. Među njima su epski intervjui Kloda Lanzmana o nacističkim getima u istočnoj Evropi „Jewish Elder“ (Jevrejski starci), „Seduced and Abandoned“ (Zavedeni i odbačeni) filmskom biznisu u Holivudu, „Stop-Over“ iransko-švajcarskog autora Kaveha Bahtijarija o ilegalnim imigrantima. Kratak uvid u „doku ćošak“ Filmskog marketa sa 300 dokumentaraca pokazuje da postoji potencijal da se snimi još više sa skromnijim budžetima. Njihov fokus je na različitim temama, od istorije do siromašnih predgrađa, zaštite prirodne okoline i sporta.
- Jeftinoća pomaže u guranju trenda – kaže Tajler Koni iz marketinške kompanije „Dodž“ koja prodaje dokumentarac „After Porn Ends“ (Kada se pornić završi) o 12 porno glumaca koji se muče da žive normalnim životom pošto su završili karijeru u seks industriji.
Ako imate kompjuter i kameru možete da snimite dokumentarac. To nije bio slučaj prije 10 ili čak prije pet godina. Ljudi se sada bave najraznovrsnijim temama – rekao je on.
Prema riječima Tajlera Konija, dokumentarci se dijele na dvije kategorije. Jednu čine filmovi koji imaju drugačiji ugao gledanja od postojećih i bave se temama koje ljude već interesuju. Drugi su filmovi koji pružaju potpuno nove perspektive, nešto o čemu se ništa ne zna.
Uspon dug deceniju
Poslovni svijet kaže da je porast dokumentaraca počeo prije više od 10 godina, a da je glavni razlog takvog trenda to što ljudi žele da se glas jednog čuje. Otuđenost, siromaštvo, društvena neprilagođenost i posljedice globalizacije mahom su teme dokumentaraca.
- Dokumentarci postaju sve popularniji jer pružaju odgovor na društveno-ekonomske probleme koji nas sve više pogađaju – kaže Iren Čalan, urednica dokumentarnog programa na Radio-televiziji Švajcarske.
- Od 11. setembra 2001. živimo u veoma zbunjujućem vremenu i mislim da postoji želja za vezom sa realnošću koja ima smisla – kaže Martijn Tepas koji je zadužen za program amsterdamskog Međunarodnog festivala dokumentarnog filma.
- Dokumentarci to nude. Ne samo to – imaju i druge funkcije, mogu biti zabavni ili veoma poetski. Ali ljudi danas žele nešto više od eskapizma – dodao je Tepas.
Ovogodišnji filmski festival u Kanu biće završen sjutra veče, kada će biti proglašeni pobjednici i dodijeljene Zlatne palme.
(Izvor:Pobjeda)
