Pod is­tra­gom 1.869 na­ših dr­ža­vlja­na
Pod is­tra­gom 1.869 na­ših dr­ža­vlja­na (Ilustracija)

Njemačka policija saopštila da vodi brojne postupke protiv kriminalaca iz Crne Gore

Pod is­tra­gom 1.869 na­ših dr­ža­vlja­na

Broj „sta­rih slu­ča­je­va” iz vre­me­na Ju­go­sla­vi­je je 2.281, pred­me­ta iz do­ba Sr­bi­je i Cr­ne Go­re ima 2.214, a pod is­tra­gom je sa­da i 1.869 dr­ža­vlja­na Cr­ne Go­re – kon­sta­tu­je se u do­ku­men­tu nje­mač­ke po­li­ci­je

Nje­mač­ka kri­mi­na­li­stič­ka po­li­ci­ja vo­di is­tra­gu pro­tiv 1.869 dr­ža­vlja­na Cr­ne Go­re, kon­sta­to­va­no je u do­ku­men­tu nje­mač­kog fe­de­ral­nog Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va. Po­da­ci za 2012. go­di­nu o ra­du nje­mač­ke kri­mi­na­li­stič­ke po­li­ci­je, ko­je je ob­ja­vi­la Vla­da u Ber­li­nu, po­ka­zu­ju da se ve­li­ki broj cr­no­gor­skih dr­ža­vlja­na na­la­zi pod is­tra­gom u Nje­mač­koj.

U di­je­lu ko­ji je pred­vi­đen za broj stra­nih dr­ža­vlja­na ko­je nje­mač­ka po­li­ci­ja is­tra­žu­je zbog ra­znih kri­vič­nih dje­la, ob­ja­šnja­va se da je u slu­ča­ju Cr­ne Go­re 1.869 dr­ža­vlja­na.

Pre­ma do­ku­men­tu MUP-a Nje­mač­ke, ko­ji je u stva­ri sta­ti­stič­ki pre­gled ra­da po­li­ci­je u 2012. go­di­ni, i da­lje je ak­tu­e­lan ve­li­ki broj slu­ča­je­va iz vre­me­na biv­ših dr­žav­nih za­jed­ni­ca na Bal­ka­nu. Na­i­me, is­tak­nu­to je da je do 2002. go­di­ne po­sto­ja­la Sa­ve­zna Re­pu­bli­ka Ju­go­sla­vi­ja, i da je u fe­bru­a­ru 2003. go­di­ne SR Ju­go­sla­vi­ja pre­sta­la da po­sto­ji a da je osno­va­na dr­žav­na za­jed­ni­ca Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra.

Da­lje se ob­ja­šnja­va da je Cr­na Go­ra ne­za­vi­sna dr­ža­va od 2006. go­di­ne, a da je 20. fe­bru­a­ra 2008. go­di­ne me­đu­na­rod­no pri­zna­va­nje Ko­so­va sti­glo i od Sa­ve­zne Re­pu­bli­ke Nje­mač­ke.

– U tom smi­slu, broj „sta­rih slu­ča­je­va” iz vre­me­na Ju­go­sla­vi­je je 2.281, pred­me­ta iz do­ba Sr­bi­je i Cr­ne Go­re ima 2.214. Pod is­tra­gom je sa­da i 1.869 dr­ža­vlja­na Cr­ne Go­re – kon­sta­tu­je se u nje­mač­kom do­ku­men­tu.

Ne na­vo­de se ni­ka­kva ime­na li­ca ko­ja su tre­nut­no pod is­tra­gom u Nje­mač­koj, ni­ti se da­ju bli­ži po­da­ci o vr­sti kri­vič­nih dje­la za ko­ja su osum­nji­če­ni cr­no­gor­ski dr­ža­vlja­ni.

Broj­ni me­dij­ski iz­vje­šta­ji i dru­gi iz­vo­ri go­di­na­ma svje­do­če o sna­zi kri­mi­na­la­ca iz Cr­ne Go­re u nje­mač­kim gra­do­vi­ma. O nji­ho­vim po­slo­vi­ma, ipak, za­sad je ma­lo po­zna­to. U de­ce­ni­ja­ma za na­ma, moć ta­ko­zva­ne ju­go­slo­ven­ske ma­fi­je u Nje­mač­koj bi­la je na­da­le­ko ču­ve­na.

Ne­dav­no je pa­žnju jav­no­sti skre­nuo i ma­sa­kar u Fran­fur­tu. Dvo­ji­cu srp­skih dr­ža­vlja­na ko­ji su svi­re­po iz­bo­de­ni u ho­te­lu „Luk­sor”, u cen­tru tog gra­da ubi­la je na­vod­no cr­no­gor­ska ma­fi­ja. Ja­vlje­no je, na­i­me, da je nje­mač­ka po­li­ci­ja iden­ti­fi­ko­va­la na­pa­da­če kao pri­pad­ni­ke cr­no­gor­skog pod­ze­mlja.

U do­ku­men­tu nje­mač­ke po­li­ci­je, ko­ji ob­ja­vlju­je­mo, na­vo­di se da je u 2012. go­di­ni do­šlo do zna­čaj­nog po­ve­ća­nja ko­li­či­ne za­pli­je­nje­nih sin­te­tič­kih dro­ga u toj ze­mlji. Ipak, ne­što je ma­nje od­u­ze­te ko­li­či­ne he­ro­i­na, od­no­sno 51 od­sto ma­nje u od­no­su na 2011. go­di­nu.

Kon­sta­to­va­no je da se he­ro­in po­ste­pe­no tran­spor­to­vao kroz Nje­mač­ku, te da su za­bi­lje­žne is­po­ru­ke od 250 ki­lo­gra­ma iz Tur­ske pre­ko Nje­mač­ke u Ho­lan­di­ju. S dru­ge stra­ne, ka­ko se na­gla­ša­va, i ko­li­či­na ko­ka­i­na za­pli­je­nje­nog u Nje­mač­koj je u pa­du, ali je po­ve­ća­na ko­li­či­na za­pli­je­nje­ne ma­ri­hu­a­ne, i to za 25 od­sto u od­no­su na pret­pro­šlu go­di­nu. M.V.

Sve ma­nje la­žnih azi­la­na­ta

Nje­mač­ka po­li­ci­ja na­vo­di i da je sma­njen broj za­htje­va za azil od gra­đa­na za­pad­no­bal­kan­skih dr­ža­va. Ne­dav­no je Evrop­ska ko­mi­si­ja uka­za­la da je uku­pan broj neo­sno­va­nih za­htje­va za azil iz ve­ći­ne ze­ma­lja za­pad­nog Bal­ka­na u pe­ri­o­du iz­me­đu 31. de­cem­bra 2012. i 3. fe­bru­a­ra ove go­di­ne sma­njen za 44 od­sto, a trend sma­nje­nja bro­ja za­htje­va po­seb­no je vi­dljiv u Sr­bi­ji, Cr­noj Go­ri i Ma­ke­do­ni­ji.

(Izvor:Dan)