Ar­he­o­lo­zi iz Cen­tra za ar­he­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja Ju­go­i­stoč­ne Evro­pe Uni­ver­zi­te­ta u Var­ša­vi (NO­VAE) i Cen­tra za kon­zer­va­ci­ju i ar­he­o­lo­gi­ju Cr­ne Go­re već 13 go­di­na is­tra­žu­ju, a kao što vi­di­te, Ca­ri­ne ni­su za­šti­će­ne ni­ti su osta­ci kon­zer­vi­ra­ni, ni­ti se sve ovo pred­sta­vlja na od­go­va­ra­ju­ći na­čin struč­noj i la­ič­koj jav­no­sti, tu­ri­sti­ma, što je šte­ta, ka­zao je Vu­šu­ro­vić.

Ovo je pr­vi ko­rak ka iz­ra­di pro­jek­ta kon­zer­va­ci­je i pre­zen­ta­ci­je lo­ka­li­te­ta Ca­ri­ne. To je re­dov­na prak­sa Odje­lje­nja za za­šti­tu ne­po­kret­nih kul­tur­nih do­ba­ra.

- Tek ka­da bu­de­mo ima­li pro­je­kat ići će­mo da­lje u pro­ce­du­ru - raz­go­vo­ri sa vla­sni­ci­ma, sa mi­ni­star­stvi­ma kul­tu­re i tu­ri­zma, vje­ro­vat­no će se na toj re­la­ci­ji za­tvo­ri­ti fi­nan­sij­ska kon­struk­ci­ja za re­a­li­za­ci­ju pro­jek­ta - ka­zao je Vu­šu­ro­vić. Ar­he­o­lo­zi su ra­do­ve po­če­li 15. ju­na, raš­či­sti­li su te­ren za­ra­stao u ko­rov i gr­mlje, uči­ni­li vi­dlji­vim ga­ba­ri­te i gra­ni­ce lo­ka­li­te­ta, ko­ji se pro­sti­re u du­ži­ni od 400 me­ta­ra pra­te­ći ko­ri­to ri­je­ke Spi­le, do ma­gi­stra­le i ho­te­la „Te­u­ta”, ivi­com lo­kal­nog pu­ta ka OŠ „Velj­ko Drob­nja­ko­vić”, ali je is­tra­ži­va­nje pro­ši­re­no i na tvr­đa­vu Gra­di­na, 208 me­tra iz­nad Ca­ri­na. Gra­di­na se is­tra­žu­je kao dio ur­ba­nog kom­plek­sa drev­nog Ri­zi­ni­u­ma, o ko­me svje­do­če i ki­klop­ski zid i no­vac kra­lja Ba­la­jo­sa, a pret­po­sta­vlja se da je u cen­tru utvr­đe­nja bio hram bo­ga Me­da­u­ra.

- U III vi­je­ku pri­je na­še ere ovo je bio naj­va­žni­ji cen­tar u ci­je­loj Bo­ki Ko­tor­skoj, pre­sto­ni­ca kra­ljev­stva Ili­ra, ov­dje je bi­la Te­u­ta i cen­tral­na tač­ka u ra­tu Ili­ra i Ri­mlja­na, o če­mu go­vo­re svi an­tič­ki iz­vo­ri. Tvr­đa­va Gra­di­na bi­la je stra­te­ški zna­čaj­na, oda­tle se vi­di ci­je­la Bo­ka, Ja­dran­sko mo­re, a ov­dje su bi­li ilir­ski pi­ra­ti ko­ji su osma­tra­li ne­pri­ja­telj­ske sna­ge. De­be­li, ki­klop­ski zi­do­vi, uka­zu­ju na to da je grad po ur­ba­ni­stič­koj kon­struk­ci­ji ti­pič­no grč­ki, ali su ov­dje ži­vje­li Ili­ri - oni su pri­ča­li na grč­kom, po­zna­va­li su an­tič­ku grč­ku kul­tu­ru. Po­sto­jao je do­nji grad, kao Ati­na, i gor­nji grad – Akro­po­lis. Od do­njeg do gor­njeg gra­da vo­dio je put, i sa­da se vi­de ser­pen­ti­ne (za­ra­sle u ko­rov) iza zgra­de ško­le. To je drev­na pu­ta­nja do dru­ge ma­le tvr­đa­ve, u či­jem je cen­tru bi­lo sve­ti­li­šte lo­kal­nog ilir­skog bo­žan­stva – Me­da­u­ra. Po­vr­ši­na te od­bram­be­ne sti­je­ne gor­njeg utvr­đe­nja pru­ža se na oko je­dan hek­tar, ali sam cen­tar je na 350 kva­dra­ta, u či­joj naj­vi­šoj tač­ki mi­sli­mo da je bi­lo sve­ti­li­šte Me­da­u­ra - ka­že dr Pjo­tr Di­ček. Na­mje­ra ar­he­o­lo­ga je da na­pra­ve sni­mak lo­ka­li­te­ta iz avi­o­na, zbog če­ga či­ste ve­ge­ta­ci­ju.

- Te­ško se ko­pa na Gra­di­ni zbog vi­si­ne, ima vi­še pe­ri­o­da gra­đe­nja - tur­ska, austro­u­gar­ska, ita­li­jan­ska grad­nja... Te kon­struk­ci­je mo­ra­mo ski­nu­ti da bi­smo kre­nu­li u du­blje slo­je­ve an­tič­kog pe­ri­o­da. Sad smo još u tur­skom pe­ri­o­du, do kra­ja sed­mi­ce na­ći će­mo ilir­ske i rim­ske slo­je­ve, ko­pa­će­mo do du­bi­ne od 1,20 me­ta­ra. Slu­ti­mo da je ta­mo bio hram bo­ga Me­da­u­ra, a funk­ci­je dru­gih pro­sto­ri­ja su ne­po­zna­te, ka­že mr Ja­noš Rec­laf, za­mje­nik di­rek­to­ra var­šav­skog Cen­tra. Ra­do­vi će se oba­vlja­ti do 15. ju­la, ali će im za ob­ra­du ma­te­ri­ja­la i za­vr­še­tak do­ku­men­ta­ci­je bi­ti po­treb­no još se­dam da­na, ta­ko da Po­lja­ci osta­ju sva­ke go­di­ne u Cr­noj Go­ri po mje­sec i po da­na.

Na­kon lo­ka­li­te­ta „Ca­ri­ne 6”, ko­ji je ra­ni­je is­tra­žen i za­tr­pan (po­red ma­gi­stral­nog pu­ta), is­tra­ži­va­nja su na­sta­vlje­na na lo­ka­li­te­tu „Ca­ri­ne 7”, gdje su ot­kri­ve­ne pri­vat­ne ku­će, pro­dav­ni­ce, ra­di­o­ni­ce, kov­ni­ca nov­ca. Taj dio je već za­vr­šen, ali se mo­ra ići du­blje. Me­đu­tim, zbog vo­de ko­ja do­la­zi iz mo­ra, ne mo­že se ko­pa­ti. Ni­je mo­gu­će is­tra­ži­ti cio ur­ba­ni kom­pleks zbog to­ga što se tu na­la­zi mo­der­na ar­hi­tek­tu­ra, ho­tel, pri­vat­ne ku­će. Pla­ni­ra­mo da „Ca­ri­ne7” za­vr­ši­mo idu­će go­di­ne i da zna­mo ka­ko iz­gle­da je­dan kvart ovog gra­da. Svi eks­po­na­ti ko­ji su do sa­da pro­na­đe­ni, me­đu nji­ma i oko 10 hi­lja­da nov­či­ća kra­lja Ba­la­jo­sa iz III v.p.n.e pro­šli su struč­nu ana­li­zu na var­šav­skom Uni­ver­zi­te­tu i vra­će­ni su u Cr­nu Go­ru - ka­že Rec­laf.

Vil­ma Ko­va­če­vić, ko­ja ru­ko­vo­di is­tra­ži­va­njem, do­da­je da glav­na is­ko­pa­va­nja tek pred­sto­je idu­će go­di­ne, s ob­zi­rom da se cen­tar drev­nog gra­da na­la­zio uz br­do sa li­je­ve stra­ne lo­ka­li­te­ta, u ne­is­tra­že­nom di­je­lu, ko­ji je ob­ra­stao ve­ge­ta­ci­jom i dje­li­mič­no na­čet grad­njom.

(Izvor:Dan)