Poređenja radi, italijanski javni dug iznosio je 116,6 odsto BDP-a u 2009, 135,4 odsto u 2014. i  134,8 odsto  BDP-a u 2019, prije pandemije korona virusa i do dugotrajnih restriktivnih mjera koje su prinudile italijansku ekonomiju na prekid aktivnosti, prenosi Fena.

U prvom kvartalu 2020, nacionalni BDP umanjio se za 5,3 odsto, potrošnja domaćinstava opala je za 6,6 odsto, izvoz za osam odsto, a uvoz je opao za 6,2 odsto, sudeći po izvještaju Banke Italije.

U odgovoru na takve trendove, vlada premijera Đuzepea Kontea pokrenula je 55 milijardi evra vrijedan potrošački paket, povećavajući nacionalni dug u naporu da ponovo pokrene ekonomiju i pojača poziciju radnika, porodica i industrijske baze zemlje.

Nazvan Dekret oporavka, paket sadrži ekstenzivna smanjenja poreza i finansiranja kompanija i sektora javnog zdravstva, obrazovanja i turizma.

I druge velike evropske ekonomije takođe će se suočiti s naglim skokom njihovog bremena javnog duga. Javni dug evrozone porašće za 16,7 odsto, s 86 odsto u 2019. na 102,7 odsto u ovoj godini, saopštila je italijanska centralna banka.

Italija insistira na brzom usvajnju predloženog fonda oporavka EU koji bi pomogao zemljama najteže pogođenim pandemijom uoči specijalnog samita EU koji će se održati u ovom mjesecu.

Italija je prva evropska zemlja koja je pogođena globalnom pandemijom u februaru, prenosi Xinhua.